Delo

ПАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 45 — Бог те чувао! Настаје последњи час. Писка, плач и запевка жена заглушује за неколико минута све. „Срећан пут! Срећан пут!“ Али су војници већ одвојени од збркане светине, већ праве црну, збијену масу која се скупља у квадрате, правоугаонике, и почиње се кретати вентилом и правилношћу машине. Команда: „Пењи се!“ Квадрати се и правоугаоницн преламају у средини, испружају се уским појасевима ка вагонима и губе се у њима. У даљини локомотива пишти и избацује колутове црнога дима. Сад већ одише змај, бљујући пода се потоке паре. Јецање жена достиже врхунац. Једне нокривају очи кецељама, друге пружају руке вагонима. Испрекидани јецањем гласови изговарају имена мужева и синова: — С Богом, Бартече! — виче оздо Магда. — Па не иди тамо куда те не шаљу. Нека те Мајка Божја... С Богом! Еј, леле мене! — Иувај кућу — одзива се Бартек. Низ вагона задрхта одједанпут, вагони лупнуше једни о друге п кретоше се. — А сећај се да имаш жену и дете — внче Магда касајући за возом. Срећан ти пут, у име Оца и Сина и Светога Духа! Срећан ти пут... Воз је ишао све брже, возећи ратнике из Погненбина обадве Кривде, из Њедоље и Мизерова. IIII На једну се страну враћа Магда ка Погненбину и плаче, а на другу страну света лети у сиву даљину воз најежен бајонетима, а у њему Бартек. Сивој даљини краја не сагледа. Па и Погненбин се једва види. Само се мало види липа, и тороњ се на цркви сија, јер се на њему прелама сунце. За мало па се и липа изгуби, а златан је крст на торњу изгледао као светла тачка. Докле се ова тачка сијала, Бартек ју је гледао, али кад и ње нестаде, сељаковом страху не беше границе. Обузела га силна изнемоглост п осећа да је пропао. С тога је почео гледати у подофицира, јер већ, осим Бога, није бпло никога над њим. Шта ће сад с њим бпти, то је већ капларева ствар, а Бартек нити више што зна, нити разуме. Каплар седи на клупи и,