Delo

46 Д Е Л 0 држећи карабин међу коленима, пали лулу. Дим, као облак, сваки час му заклања забринуто лице. Не гледају у ово лице само Бартекове очи, гледају га све очи из свију кутова вагона. У Погненбину или у Кривди сваки је Бартек или Војтек свој госа, сваки мора мислити о себи за себе, али сад је за то каплар. Ако им се нареди да гледају десно, гледаће десно; ако лево — лево сваки се пита погледом; „А? шта ће с нама бити?“, а он пак зна колико и они, па би он волео да му когод старији у том погледу изда какву заповест и обавештење. У осталом сељаци сад не смеју да питају отворено, јер је сад рат, са свом поворком ратних судова. Шта је слободно, а шта ли није, не зна се. Бар они то не знају, а плаше их опет речи као што је КНе^з^ешсћ!,1 коју добро не разумевају, али је се тим горе боје. У исти мах осећају да им је овај каплар садјош потребнији но на маневрима под Познањем, јер само он зна све, он са њих мисли, без њега они ни маћи. Међутим је њему сигурно већ отежао карабин, јер га даде Бартеку да га држи. Бартек узе оружје радосно, заустави дисање, очи исколачи, па гледа у каплара као у икону; али му отуда мала корист. Ух... нешто је зло, јер и каплар као да је с крста скинут. На станицама вика и певанка, каплар командује, врти се, грди, да би се показао пред старијима, али чим се воз крене, сви ућуте, ућути и он. II за њега свет има две стране: једна светла и разумљива, то је његова кућа, жена и перина, друга мрачна, али сасвим мрачна, то су Француска и рат. Његово одушевљење као год и одушевљење целе војске, радо би позајмило ход од рака. Погнебинске је ратнике оживљавао дух, у толико очигледнијп што је био не у војницима, но на раменима. А пошто је сваки војник имао на рамену торбу, шињел и осталу војничку опрему свима је било и сувише тешко. Међутим је воз хуктао, тутњио и летео у даљину. На свакој су станици закачивали нове вагоне и локомотиве. На свакој си станици видео качкете, топове, коње, бајонете пешачке и заставе уланске. Лагано се спуштало лепо вече. Сунце се разлило у велику црвену светлост, високо на небу дизала се стада малих, лаких облачића са ивицама поцрнелим са запада. Најзад воз престаде примати људе и вагоне, само се тресао и јурио напред у ону црвену светлост, као у море крви. Из отворенога 1 Кг1е§8§ег1сШ — ратни суд.