Delo

58 Д Е Л 0 — Промашили сте! II опет карабин у његовим рукама направи страшан лук> опет су ударцима одговарали јаоци. Пренеражени туркоси устукнуше пред овим побеснелнм дивом и, да ли је Бартек нречуо или су одиста викали нешто арапски, тек му се чннило да они разговетно вичу: — „Магда! Магда!“ — Магду ли хоћете! — заурла Бартек и једним скоком паде у сред непријатеља. Срећом у тај му мах Матеје, Војтеци, и осталн Бартеци притекоше у помоћ. Усред густога винограда настаје бој прсау прса и у гомили, а пратио гаје тресак карабина, дување на нос, и тешко дисање бораца. Бартек је беснео као бура. Одимљен обливен р:рвљу, више налик на звера но на човека, не осврћући се ни на шта, сваким је ударцем обарао људе, ломио карабине, разбијао главе. Руке су му се кретале страшпом брзином машине која се.је смрт. Стигнувши до заставника зграби га гвозденпм прстима за грло. Заставнику се очи избуљише, лице му се наду, закркља, и руке му пусттше мотку од заставе! — Ура! — подвикну Бартек и дпгнувши заставу махну њоме по ваздуху. Ту је заставу видео из долине генерал Штајнмец. Али јује могао видети само за тренутак, јер је већ у другом Бартек том истом заставом располутио једну главу нокривену качкетом са златним ширитом. Међутим су му другови измакли напред. Бартек остаде један часак сам. Смаче заставу, метну је у недра и, зграбивши оберучке мотку. полете за друштвом. Гомиле туркоса, урлајући нељудским гласом, бежале су сад ка топовнма на врх брега, а за њима су трчале Матеје вичући, јурећи, тукући кундацима и бајонетпма. Зуави код топова поздравише и једне и друге огњем из пушака. — Ура! — подвикну Бартек. Сељаци стигоше топовима. Код њих настаде нова борба хладним оружјем. А у тај мах други нознансжи пук стиже у помоћ првоме. Мотка се од заставе у Бартековим снажним ручердама претвори у неко паклено млатило. Пренераженост стаде обузимати зуаве и туркосе. Бежали су с места на коме се борио