Delo

БАГТЕК ПОБЕДИЛАЦ 59 Бартек. Мало после већ је он седео на топу, као па ногненбннској кобилп. Али још га војницн добро и не видеше на првом, он је већ седео на другом код којега је опет оборно заставника са заставом. — Ура Бартек! — подвикн^ше војницн. Победа је била потпуна. Освојени су сви топови. Француски пешаци, наишавши с друге стране брега на пруски пук иоложнше оружје. Ипак је Бартек у потери задобио и трећу заставу. Требало га је видети кад је, уморап, обливен знојем и крвљу, дувајући као ковачки мехови, силазио са брега носећи на раменима три заставе. Французи! Ех, шта су они њему! Поред њега је ишао Војтек, подеран и рањав, те ће му Буртек: Шта ти оно неки причаше! Та ово су црви, никакве снаге у костима немају. Пзгребли су и мене и тебе, као мачке, алн то је све. А ја чим кога млатнем, он ти о земљу трес... — А ко је знао да си така нрзница — одговори Војтек, који је видео Бартекова дела и почео га гледати сасвим другим очима. А ко та дела није видео! Историја, сав пук, и већина официра: Сви су сад са дивљењем гледали овога дивскога сељака ретке плаве косе н буљавих очију. —Асћ! 81 е уегПисћ1ег Ро1акеп! — рекао му сам мајор и повукао га за ухо, а Бартек му од радити ноказа чак и ресицу. Кад је пук опет стајао на подножју брега, мајор га показа иуковнику, а пуковннк самоме Штајнмецу. Овај прегледа заставе н нареди да их узму, затнм ноче осматрати Бартека. Мој Бартек стоји онет затегнут као струна и поздравља оружјем, а старп га генерал гледа п задовољно клима главом. Најзад стаде нешто говорити пуковнпку. Јасно се чује реч: Бп^егоШсЈег. — 2и 4итш, ЕхсеПепг! — одговара мајор. — Да видимо — вели Његова Екселенција и обрнувши коња прилази Бартеку. Бартек већ ни сам не зна шта је с њим. Нечувено у пруској војсцп: генерал хоће да говори са редовом. Његовој ће Екселенцији то бити тим лакше, што зна пољски. У осталом тај је редов отео трн заставе и два топа. — Одакле си? — нита генерал.