Delo

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 61 Војтек поче некако муцати: — То, исто и ако су они Немци, опет нм то не треба говорити, јер то није лепо... — Ама ја сам то казао за Французе, ннје за њих... — Ех, ама кад... Војтек прекиде нагло, очевидно је и он хтео да рекне нешто друго, хтео је да објасни Бартеку да пред Немцима не треба рђаво говорити о Немцима, али му се некако језик помео!... V Неко време по том краљевско-пруска пошта донесе у Погненбин ово писмо: „Нека је хваљен Исус Кристос и његова света Родитељка! Најљубазнија Магдо!“ Шта има код тебе ново? Лепо је теби у кући под перином, а ја овамо страшно ратујем. Били смо код велике тврђаве Меца и била битка и тако сам ти Французе излемао да се цела пешадија и артиљерија дивила. II сам се генерал дпвио и рекао да сам баталију добио и дао ми крст. А сад тп ме п офнцири и подофицири много поштују и за мало за што ме шљискају. Затим смо одмаширалн даље и била је друга баталија, само нисам утувио како се то место зове, и опет сам ја лемао и четврту заставу отео, а једнога сам највећега кирасирског нуковника обалио н заробио. А кад буду наше пукове сами слали кући, подофир мије световао да напишем „рекламацију“ п да останем, јер у рату само се спавати нема где, али да јеш колико можеш, а и вина у овој земљи има свуд, јер је парод богат. Кад смо палили једно село, нисмо опростили ни деци ни женама, па ни ја. Црква ти је изгорела до темеља, јер они су католици, и људи је изгорело доста. Сад идемо на самога цара и биће крај рату, а ти чувај кућу н Франка, јер само ако не чуваш, ребра ћу ти поломити да познаш који сам. Богу те препоручујем. Бартоломеј Словик“ Види се да се Бартеку свндео рат п почео га је сматрати за свој занат. Стекао је велико поуздање у себе, н сад је ишао у бој као на неки рад у Погненбину. Но сваком боју су на његове прси летеле медаље и крстови, иа п ако није ностао подофицир, сматран .је у опште као првп редов у иуку. Свагда се