Delo

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 63 љаву топова, копати често шапчеве н киснути. Уз то му је било жао свога старога пука. У овом, у који су га сад преместили као добровољца, били су већином Немци. Немачки је знао по мало, јер се још у фабрици научио, али је знао врло рђаво. Сада је почео брзо напредовати. Нпак су га у пуку звали е1п ро1И18сћег 0сћ8, и само су га медаље и страховнте песнице чувале од подсмевања. Али је после неколико битака задобио опште поштовање код нових другова и почео се с њима полако саживљавати. На крају су га сматралн за свога, јер је цео пук прославио. Бартек би увек сматрао за увреду кад би га когод назвао Немцем, али је опет сам себе, да бп се разликовао од Француза, називао еп1 ОеиЈљсћег. Њему се чшшло да је то сасвим нешто друго, а сем тога нпје хтео да мисли да је он гори од других. Али се деси догађај који бн га бацио у дубоке мисли, да је мишљење штогод штогод било лакше за овај херојски мозак. Једном су неколико чета из његовога пука послалн против слободних стрелаца, спремили су им заседу и стрелци су у њу упали. Али овога пута Бартек не виде црвене кане које беже после првих метака, јер је одред био од старнх војника, остатак некога пука страначке легије. Оикољени, бранилп су се упорно, и најзад кидисаше да бајонетом прокрче пут кроз прстен пруских најамника. Бранили су се тако упорно да их се један део пробио кроз војску, а особнто се нису дали заробљавати, знајући каква судбина чека слободне стрелце. С тога је Бартекова чета заробила само двојицу. У вече су пх затворили у собу, у шумаревој кући. Сутра ће их стрељати. Неколико су војника стражарили пред вратима, а Бартека су метнулн у собу, код разбијенога прозора, заједно са везаним заробљепицима. Један је заробљеник био човек у годинама, просед, врло хладан; другоме је могло бити дваестак година: плави му брчићи једва покрили наусницу, а лице му је впше личило на девојачко но на војнпчко. — Свршено је — рече по кратком ћутању млађи — куршум у чело, па крај! Бартек тако задрхта да му карабин у рукама звекну: младнћ је говорио пољски. — Мени је већ свеједно — одговори други немарно Бога ми, све једно. Наскитао сам се већ толико, да ми је досадило ...