Delo

БАРТЕК ПОБЕДИЛАЦ 65 Шта лп ће он да уради? Хоће ли утећи с њима у шуму, или шта? Све што год пруска дисциплина улије, од једанпут се буни на ту мисао... У име Оца и Сина! Само да се човек прекрсти. Он, војник, да побегне? Никад! Међутим шума шушти све јаче, а ветар звижди све жалосније. Старији сужањ одговара изненада: — II овај ветар, као с јесени код нас... — Остави ме на миру!... — одговорн млађи поништеним гласом. Ипак мало после неколико пута понавља: — Код нас, код нас, код нас! 0 Боже! Боже! Дубок уздах слива се са звиждањем, а сужњи, опет, леже мирно... Бартека почиње трести грозница. Најгоре је кад човек не даје себи рачуна шта му је. Бартек ништа није украо, а било му је као да је нешто украо па се боји да ће га ухватити. Ништа му не прети, а опет се нечега страшно боји. Ево му ноге клецају под њим, карабин му страховпто тежи, и нешто га гуши, као неки велики плач. За Магдом или за Погненбином? За обојима, али и овога му је млађега сужња тако жао, да не зна шта да ради. Понекад се Бартеку чини да спава. За то се време ветар још појачава. У његовом звиждању множе се чудна дозивања и гласови. Наједанпут се Бартеку под качкетом свака длака костреши. Чини му се да тамо негде у мрачним мокрим шумским дубинама неко јечи и говори: „Код нас, код нас, код нас!“ Бартек се стресе и удари куидаком о земљу да се расани. II доиста му се врати прпсебност... Осврће се: сужњи леже у углу, лампа светлуца, ветар хуји, све је у реду. Сад светлост пада управо на лице младога заробњеника. Право девојачко или детиње лице. Алн су му очи склопљене слама му под главом, па нзгледа као мртвац... Од како је Бартек Бартеком никад га ннје било оволико жао. Баш га нешто однста стеже за грло, одиста му из грудн нде плач... Л1еђутим се старији сужањ с муком обрће на бок и вели: — Лаку ноћ, Влада... Дело књ. 36. 5