Delo

68 Д Е Л 0 вимо то! Па јеси ли здрав? 0, што ми је мило! Бог те је чувао. Хајде у кућу! 0, по Богу, чисто не верујем и да си ти! Ама шта је теби? Еј, куку мене! Магда тек сад виде дугачку масницу на Бартековом лицу, која се пружаше од слепоочнице низ образ, чак до браде. — Тхе, ништа.., Кирасир ме то мазнуо, али и ја сам њега. Био сам у болници. — Исусе! — Ех, није то ништа. — А мршав си као смрт. — КиМ^! — одговори Бартек. Биојеодиста мршав, поцрнео, пун ожиљака. Прави победилац! Уз то се поводио. — Шта је теби, да ниси пијан? — Ништа... слаб сам још. Био је слаб, то је истина; али је био и пијан, јер му је због слабости један полпћ био довољан, а он је на станици попио три четнрп. Али је за то изгледао као прави победнлац. Пре тога никад није изгледао овако. — КиМо1! — понови. Свршпли смо Кпед (рат)! Сад сам ја господин, разумеш? А ово видиш ли? — показа руком крстове и медаље. —- Знаш ли који сам ја? Ај? Блпкб! КесМз! Неи! 81госћ! Сено! Слама! Слама, сено! НаШ Ово ћаН дрекну тако силно да жена одскочи неколико корака од њега.— Јеси ли полудео? — Како си, Магдо? Кад ти кажем како си, онда како си?... А знаш ли француски, ти, глупачо једна?.. Мус.ју, мусју! Ко мусју! Ја мусју! Знаш? — Човече, шта је теби? — А шта се тебе тиче? \Уаз? Доне динер, разумеш? Магди се поче набирати чело. — Како ти то трабуњаш? Шта не знаш пољски? Прави си луторанац! Од збиље ти кажем! Шта су од тебе начинили! — Дај ми да једем! — Улази у кућу! Свака је команда пмала на Бартека утицај коме није умео да се одупире. Нувши дакле „улази“ исправи се, опружи руке низ бедра, окрете се полу-лево и одмашира куд мује наређено. Тек се на прагу прибра и погледа Магду зачуђено.