Delo

БАГТЕК ПОБЕДНЛАЦ 69 — Шта ти, Магдо? Шта ти? — Напред! Марш! — Он уђе у кућу, али паде на самоме прагу. Сад му је тек ракија ударила у главу. Поче певати и освртати се по кући за Франком. Рекао је чак и: тог&еп Кег1! и ако Франка није било. Затим се засмејао, корак сувише велики, два врло мала, викнуо ура! и пао на кревет колики је дуг. Увече се пробуди трезан, одморан, поздрави се с Франком и, искамчивши неколико пфенига, изврши тријумфални поход у крчму. Слава му је пре њега стигла у Погненбин, јер су неки војници из других чета његовога пука, вративши се рапије, причали његова јунаштва код Гравелота и Седана. Кад се сад разишла вест да је победилац у крчми, сви му стари другови похиташе да га виде. Седи дакле наш Бартек за столом, нико га сад не би познао. Он онако миран пре, сад лупа песницом о сто, шепурн се и блебеће као ћуран. — А сећате ли се кад сам оно потукао Французе шта је рекао Штајнмец? — Како да се не сећамо. — Причали су о Французима, плашили, а оно је сићушан народ, \газ? Они једу салату као зечеви, па тако и беже. Пива ти онн не пију, само вино. — Гле! — Кад смо палили које село, они одмах склапају руке и вичу: Питје! Питје! А то значи да ће дати пиће само да их не дирамо. Али се ми нисмо на то освртали. — То се може разумети како онп говоре? — упитаједан момчић. — Ти не можеш разумети, јер си глуп, а ја разумем. Доне дипен, разумеш? — Шта то велите? — А јесте ли видели Париз? Тамо су ти биле баталије једна за другом. Али смо у свакој победили. Они немају добре команде. Тако су говорили људи. Илот је, веле, код њих добар, али су клинци рђави. И официри су им рђави, и генерали не ваљају, а. с наше стране добри. Маћеј Кјеж, старац, паметан газда из Погненбина, стаде махати главом. — Еј, добили су Немци страшну војну, добили, а ми смо им помогли; али шта ћемо ми за то добити, Бог једнни зна.