Delo

0 СРПСКОЈ ЦРКВЕНОЈ АРХИТЕКТУРИ РАЗМАТРАЊА ПОВОДОМ КЊИГЕ П. ПОКРИШКИНА ..ПРАВОСЛАВНАВ ЦЕРКОВНАВ АРХИТЕКТУРА XII—XVIII СТО/1. ВЂ НВ1НБШНЕМТ> СЕРБСКОМЂ КОРОАЕВСТВБЛ1) Највећа културиа тековина срнскога народа из прошлостн, после поезије, несумњиво је религиозно неимарство, пе по оригнналности — она је на овом пољу уметничког деловања најмања —, већ, првенствено, по естетичности својој. Знатиа количина постигнуте лепоте, и разноврсност ове последње, сведоче о урођеној архитектоној паклоности нашега племена. Што се та наклоност ипак нпје оспособила у толикој мери, да сазда нарочите облике и сопствени стил — има један дубљп разлог. Он је већ довољно познат, да би га ваљало опширно разлагати, и лако схватљив. Српски народ, будући трајно изложеп сукобљеним утицајима Занада и Истока, а доцније .још н полптички распарчан, немађаше све материалне предуслове за самосталпо уметнпчко стварање. Он, дакле, беше стицајем околности прнпуђеп да прима, час одавде час оданде, некад внше некад мање, стварајући тако и у неимарственој вештппн већу разлику међу појединим групама архитектоних спомеипка. Та разлпка, овлаш посматрана, изгледа дубља, по што је заиста, п донекле оправдава деобу старе српске архитектуре на епохе. 1 II. Покришкин бавио се 1902 у Србпјп два п по летња месеца. обплазећп и спимајућп чувеппје манастпрске цркве. 0 том је кратком излету држао 2 маја 1903 предавање у петроградском Археолошко.м Друштву, којем је прпсуствовао п Г. Ст. Новаковпћ, узевшп учешћа у дебати (в. пзвештај у „Впзантпјском Времењпку“ X, стр. 317 п дал>е). Горња је кн.пга изашла крајем прошле годпне као пздање петроградске Академије Умотпостп. Вел. 8‘\ стр. 76 п 105 фотографскпх таблица. Дело, књ. 42. 4