Delo

БРАК И ПРАВОСУЂЕ На брак, као установу од веома великог значења за друштво и правилан развитак готово свих важнијих односа социјалног живота, и данас, као и увек, подједнако изјављују своје оправдане претензије и црква и држава. Свака за себе н обе заједно, схваћајући строго и потпуно сву снагу и вредност брачне заједнице за друштвени живот, показивале су увек своје старање да ту важну установу што боље усаврше и да што јаче обезбеде њену егзистенцију. У време своје појаве на свет хришћанство је затекло бпло већ готове, сређене облике овога института у духу Мојсејевог законодавства и римског права. II од своје стране оно је без икаквих ограничења признавало за пуноважне све бракове, који су одговарали прописима владајућег закона (таћттошшп јпзШт, т. 1ео’Штит, јиз!ае пирИае). Сам основалац хрншћаиске цркве, Христос, по казивању Јеванђеља одазива се нарочитом иозиву и са својим ученицима и матером ирисуствује најеврејској свадби у Кани Галилејској (Јов. гл. 2.), а тпм својнм присуством сведочи нам да и он признаје правилност н вредност тога брака, који је закључен био по обичајима и ироппсима јеврејског закона. Нсто гледиште је црква пајстаријег доба имала и према браковима, који су закључиванн били по римским грађанским законима и обнчајима. 0 томе пам опет најбоље сведоче Апостолски Устави (СопзКиШопез Ароз1о1огит), једап од најстаријпх црквено-правних споменика, у коме је највернпје представљен живот хрпшћанске. цркве за прва трн века. Тамо се изречно осуђује копкубннат и препоручује женидба „по закону“ (VIII, 32.), а прп том нема ни помена о каквом црквеном