Delo
70 Д Е Л 0 обреду при скланању брака, ма да се наводе све остале врсте црквене службе. Сем тога, из историје овога најстарнјег доба цркве има небројено примера да су у хрпшћанство прелазили у групама, једновремено, сви чланови појединих нородица пли шта више читавих нлемена. II ма да су подаци о томе чешће пута врло опширни, ипак нема у њима ни најмањег трага о томе, да је над покрштеним брачним паровима, носле њпховог крштења, вршен био какав било обред у цркви слично данашњем венчању. Али, у тежњи да се очува чистота и нераскидљивост брачне заједнице, међу хришћанима је ипак врло рано био установљен обичај да се бракови закључују с благословом цркве.1 Јер, по догматичком учењу њеном брак уопште,. сам по себи, установа је Божја (I Мојс. гл. I, 27, 28.), а сваки пак хришћански брак, пли који услед преласка у хришћанство било једног само, било оба супружника постане хришћански, јесте св. тајна т. ј. таква једна свештенорадња, којом се на видљив начпн предаје души члана цркве невидљива моћ Божја силом опште благодети Христовог искупљења.2 Па пошто целим животом свих чланова црквене заједнице уиравља црква, то и брак њихов, као тајна, не може бити ствар само њнхове индивидуалне воље, већ мора бити закључен уз активно учешће цркве, као чувара тајни Божјих (I Кор. IV, 1.). Међутим, овакав брак, који је закључиван био с благословом цркве, п ако је са њеног гледишта представљао вршење једне (хришћанске) дужности, ннје имао никаквих правних или грађанскпх последица. Пред грађанском судском влашћу он се сматрао као и да не постоји. Услед тога, да би могао добити и грађанско значење морао је увек бити закључен још и ио прописима грађанског законодавства. Први корак у корпст признања црквеног облика закључивања брака и од стране државе, иремда нстина изузетно т. ј. само у извесним приликама, учинио је Јустинијан 538. године 1 Још иепооредни ученик аиостола Св. Игљатпјо (| 107) даје хрпшћанпма овако унус\гл>: „У брачау заједницу треба студатп са знањем епискоиа да бп брак бпо иО вољи Божјој закључеп, а не само из телеспе пожуде.* Види Кезб1ег Јозерћ, Иег капошзсће Ргосезз т с1ег УОГјизОташзсћеп Репо(1е, 'Шеп. 1890, 8. 165. - Макар1н Иравославное-догматическое БогословЈе пзд. 4. (1883) т; II, стр. 313.