Delo

БРЛК II ПРАВОСУТ.Е 71 својом ТјХХ1У повелом (с. 4. $ 12), а тек крајем IX века, 808. годпне, признат је црквепн благослов за све уопште (изузев ипак робове) као битни услов законптости п важпости брака у грађанском иогледу 1јХХХ1Х новелом . 1ава Мудрог.1 Од тога доба, благодарећп, дакле, не пзпуђеном већ добровољпом уступању и призпању од стране државе, брак је копачпо добио карактер црквеног ннстптута. Услед овога пак обрта, којнм су улоге између цркве и државе у погледу брачпог ипститута измењене, одмах се н дотадање догматичко учење о браку као тајни почиње развпјати у другом правцу.2 Чим је држава прогласпла црквепи облик закључивања брака за обавезни и једпнп начин, па који се брачиа веза може засновати, и тиме тај облик уздигла на ступањ бптних услова законитости п важности брака у г р а ђ а п с к о м погледу, одмах је после тога општа свест црквене заједнице установила потпуну и тако рећи очнгледну аналогију брака с осталим тајнама. У место пређашњег свога гледишта, по комеје брак таЈна не због нарочитог облика закључивања, већ сам по себи, благодарећи сплп оне опште надприродне моћи искупљвња, под чијим утицајем, како црква учи, ко је год хришћанип, оп тим самим постаје „нова твар“ — сада, услед ове добивеие сапкцпје од државе, црква усваја друго, сасвим пово гледиште на хришћански брак. Значење брака као тајне опа сада ночпње стављати у непосредну зависност од црквеног обреда (венчања) или, да се још Јасније изразимо, за тајну брака сматра саму 1 Доцније, 1095. годппе цар Алексије Компен проширно је важпосг овога закопа п па робове, који су дотле бплн искључени В. ЗМзћтао, Оаз ЕћегесМ бег опеп1аПзсћеп Кјгсће, \У1еп 1864. 8. 158—159: Павлов в А. С. 50-и глава Кормчеи книгп, Москва 1887. стр. 65. 2 ,Докле год су грађански закони грмко-рпмске царевпне допуштали могућност закључења брака и без црквепог венчања, и докле н сама црква ппје одрпцала тајапствену прпроду и опим браковима, који су закључени без њеног благослова, дотле догматичко учење о браку, као тајпи, ннје се могло развијатн у потпупој хармонијп п упутрашњој везн с учењем о осталим тајнама. С обзпром па то. што се брак. за разлику од остћлпх тајана, могао фактпчки склапатп н без пкаквог учешћа цркве, богословека школа нпје доволшо. јасно схваћала, у каквом је емнслу апостол Павле пазвао брак тајном (џу0ТГЈдкп>), У чему се управо састојп н од чега зависи његова тајанствена прпрода. Само се тиме може објаенптн зашто се тајна брака у сппснма отаца п учптеља цркве IV—IX века ннје стављала упоредо с осталпм тајнама, нпти се увршћпвала у број тајпп." Павловг, ор. сјг. стр 69.