Delo

72 Д Е Л 0 свештенорадњу, коју свештеник врши, а супружници је само примају.1 Ова историја догматичког учења о браку за нас има то особито значење, што без тога ми не бисмо никако били у стању да објаснимо себи како је хришћански брак, задржавајући све конститутивне елементе и особине грађанског института и дохришћанског брака (јеврејског и римског), у исто време могао постати и предмет црквеног законодавства. Сем тога, она нам служи и као кључ за решавање свих спорова између цркве и државе о надлежности суда за брачне предмете. Само то може нам објаснити одкуда долази она испреплетаност и замршеност односа што се онажа још од појаве хришћанства готово свуда па и у историји нашег, домаћег брачног права, кад гој је реч о томе пнтању. Историјски развитак судске власти за брачне предмете По старијем римском нраву, као год и по јеврејском, лична права и дужности супружника тј. њихових чисто унутрашњих међусобних односа нису били законом регулисани. Као год што се брак заснивао узајамним пристанком брачних страна, тако је исто само по њиховој личној вољи и престајао. 0 унутрашњим односима брачног живота римски закони у прво време нису имали никаквих других правних наређења сем прописа о кривичној казпи за прељубу- и о допуштењу развода у случају међусобне распре супружника п то без икаквих ограничења.1 2 3 Претпостављало се да се лични, унутрашњи брачни односи не могу регулисати законским нормама, пошто се осећање, које супружници један према другом морају гајити и које их мора руководити у заједничком животу, не може бити изнуђено никаквим спољашњим средствима. Спецпјално римски закони нису нризнавалп мужу неносредно никакву власт над женом. Он је као год и сваки други убица подлежао казни ако би своју жену убио, изузимајући само случај ако бн је затекао на делу ирељубе.4 Јустшшјан је доцннје тек и то у неколико правио још разлику према мужу н у томе, што је блажије ценио бој, ако 1 с. 1. стр. 70. 2 Цјд. ХЦУШ, 5. 3 Видц моју распраиу: ,.0 брачним иарницама". Београд, 1906. 1 део, стр. 84—87. 4 Бјд. ХБУШ, 8.