Delo

ВРАК II ПРАВОСУЂЕ 78 га је жена изазвала таквим неким својим поступком, због кога се допуштао развод.1 Ппаче слобода развода брака била је неограпичена, а сам развод није бно везан ни за какву нравом прописану форму. Отуда и сва питања о томе, у којим се приликама и на који начин брачна веза може раскннутн или огласити да не постоји, у то старије доба, нису била питања у иравном смислу, нити су могла представљатн предмете правног спора те да би требала каква судска власт да их расправља. Тек од појаве хришћанства почели су се ови појмови пречишћаватп. Црква је нрва ночела енергпчно старати се да брак њеннх чланова буде „чист“ и „у части“, обележнвшн тачно лична права и дужности супружника и утврдивши у главноме начело о нераскидљивости брачне заједнице. Према онима нак својим члаповима, који би, ма у ком виду, нарушили ове њепе наредбе и показали се непослушним, црква је још од самог почетка употребљавала нарочнте дисцнплинске казне.2 Јер, н по самој природи својој, као самостални друштвени организам, а и но нарочитом пуномоћпју добивеном од свога Основаоца, црква, у области свога унутрашњег живота располаже правом суда. На основу тога свог судског пуномоћиЈа она је дакле, у смислу својих закона и правила суднла својим члаиовима кад год бн који од њих нанео какву новреду њеним нравилима н законима, и одлуке судске, које је она доносила, сама је пзвршивала, својим нарочитим средствима. Чим је пак положај цркве у држави био измењен и од забрањеног друштва (со11ецтшп ПНсНшп) црква постала прво слободна јавна корпорација (согртњ сћпзПапогит), а затим вера хришћанска ускоро прнзната и за владајућу веру у држави, одмах је тпме у исто доба створено било још више могућности за остварење хришћанских начела о браку. У гом циљу црква се сад почела већ формални обраћатн самој државпој власти са својнм представкама о потреби да се изда овакав или онакав закон, којим би се што боље очувала морална страна брака н што јаче учврстнла његова нераскидљивост. Државна власт пак, од своје стране ншла је на сусрет захтевима цркве. У општој тежњи да цео друштвени живот хришћанизнра, увидевши н сама да тога радп 1 Ц. 8. § 2. Со(Ј. Је гершШа (V, 17). 2 Ге8«1ег ор. сД. 8. 167.