Delo

74 Д Е Л 0 треба пре свега и што боље учврстити основу и расадник иородице и друштва — брачни инстптут, а при том потпуно свесна да се то може постићи само на начелнма морално-религиозним, држава је од своје стране све више пружала могућности цркви да свој рад на овом пољу развије у свнма правцима. Отуда видимо да је црква врло рано почела издавати разне проинсе о браку,1 који су затим бивали санкционисани и државним законнма. Па поред осталога, у току времена закон је цркви нризнао и право суда у питањима о законитости брака, који би закључеи био противно црквеним нроппсима. Шта впше, црквени суд, користећи се повластицама добивеним од државе решавао је не само о томе, треба ли неки брак признати за законпт, него уз то још доносио'је одлуке и о грађанеким последицама његовим. Премда ваља имати на уму да су брачпи предмети спадали у исто време и у надлежност грађанске судске власти, нарочито ако би закључењем или раскидом брака били повређенп грађански закони.2 На тај начин, дакле, црквена власт, ■ која по својој природн није имала, нити је кад-год нрисвајала себи право самосталног суда за спорове грађанске прнродс у току времена н стицајем прилика задобила га је од државе. Још првих дана слободнијег жпвота цркве у држави, државна је власт санкционисала до тада иостојећи већ обичај код хришћапа да се суде код својих епискона.3 Једним својим законом још Константин Велики је оставио био на вољу парнич ним странама, у свима случајевима, кад год не бп желили да своју ствар повере грађанском суду, да се у циљу расправе свога спорног односа могу обраћати епископима. Затим је допустио био шта више да се и спор, који би већ започет бпо код грађанског суда, може пренети на суд епископскп. Одлуке црквене власти у таквим приликама имале су снагу судске прсу Још у аиостолским правнлима иалазимо вс‘ћ неке проипсе из брачног ирава (19,48), а издавали су их и нојсдшш сабори старијегдоба (314 до 343 г.) као на пр. анкнрскп (пр. 10, 11, 19, 25), неокесаријскп (1—3, 7, 8). лаодикијскп (1, 10, 31), гангрски (1, 9, 14.) и т. д. 2 В. Неволинт, „0 прострапствт, церковпаго суда“, Полное собраше сочиненШ, т, УЈ, стр. 262, 3 У току ирва трп века, док је црква бпла гољена од страпс државе, развила се у доста шпроком обиму т. зв. апсИепНа ерЈ^кораПз, која је пмала карактер пе само иосредничког плп изборног суда (чији је основ био у сили