Delo

БРАК II ИРАВООУЂЕ ‘ 7 5 суде с таквим истим значењем као да су од самог цара издате. Протпву њих није могло бити аиелате и извршиа власт у царевинп дужиа је била без пкаквог пзговора пзвршиватп их.1 Доцнпје, мало ио мало предметп црквеног и грађапског суда у грчко-византијској царевнни тако су се бплп нспреплетали да је једпо време готово немогуће бнло строго разграничпти судску падлежпост. Ово је у толико више још отежавано н судска иадлежпост иостајала све замршенија, што је одиос царске властп ирема цркви бивао неједнак. Док су на престолу царевн хришћани дотле је утпцај цркве све замашнпјп, на и круг надлежностп њеног суда, благодарећи тесној везп између црквеног н грађавског односно државиог живота бивао .је разуме се све шири. Чим је пак престо заузнмао владалац друге вере, што у историји Впзантије није никаква реткост, одмах је н право цркве ностојало све слабије, а уз то и круг њеие судске власти бнвао је све ужи. Увидевши без сумње ову велику замршепост односа у погледу судскух властп Јустинијан је, својим новелама од 539. и 546. године (ВХХ1Х, ВХХХШ и СХХШ), старао се да, у колико је то могуће, законсшш путем тачно разгранпчп надлежпост црквеног и грађанског суда. У главноме, по његовнм законским проппсима важило је ово начело. Ако је ствар чисто црквена, која захтева духовно очншћење и црквену казну, опда суд припада еиископу. Грађански суд у таквим нредметима не може узимати учешћа, пошто се ти предмети пзвиђају н суде но црквенпм прописима. Ако лп је пак предмет спора чнсто грађанске прпроде пзмеђу свештеног лица н световњака, онда је решавао суд оптуженог. У случају да оптуженп световњак изјави прпстанак да се спор његов иодпесе епнскопу на решење, онда је могао епискон пзрећп нресуду. Но тада је епископова пресуда у главноме имала карактер пресуде нзборног суда, ма да се истина и много ранпје још почела опажати општа тежња да се ова нзборно-судска власт претвори у једну врсту сталног околиостп и у заједничкој жељи сампх парипчних страпака) него и суда грађанског у строгом смпслу те речп. У Апостолскпм Ј ставпма (пз III века) налазп се иодробио пзложеп поступак који је важпо у овпм епнскопским судовима. 1 Соколовтј Н. Церковини Судт> вв иервне три вкка христЈапства. Правосл. Обозрвште 1870. свеска за септембар стр. 326. Наиск, Цеа1епс\с1орабте 1иг ргокез!. Тћео1о(;1е иш1 Шгсће В4. 11, 8. 218.