Delo

76 Д Е Л 0 судског института. У чисто црквене предмете увршћивани су сви морално-религијозни односи, међу које поглавито спадају брачни односи, те отуда сва питања о условима, закључењу, престанку или разводу брака није расправљао грађански, већ обично црквени суд. Тако је ето стање било за време Јустинијана и по његовом законодавству. После њега па све до краја деветог века извори византијске правне историје, по речима једног чувеног византолога правнпка,1 тако су оскудни да је немогућно јасно и потпуно представити све промене, које је за та три века претрпело Јустинијаново законодавство у ногледу државног уређења и судске организације. Од краја деветог века, а нарочшо од 893. године, када је Лав Мудри, својом ИХХХ1Х новелом венчање или црквени облик закључивања брака прогласио за битни услов његове законитости не само у црквеном, него у исто време и у грађанс'ком погледу, још више се појачао утицај цркве на пољу брачног права. Од тога доба, када је брак добио карактер чисто црквеног института, црква је готово сваким даном све више проширивала и своју судску власт у брачним споровима. То њено поступно освајање судске власти у погледу брака разви- ' јало се тако, да је крајем једанаестог столећа (1086. год.) цар Алексије Комнен издао закон, по коме сви брачни као и духовнп (џо/Ју.а) предмети уопште спадају у надлежност црквеног суда.2 Црквено-судска власт, иак, у колико се тиче чисто унутрашњег живота саме цркве по основном уређењу њеном припадала је епископу, као паследнику апостола и главном управитељу и носиоцу највише црквено-уиравне власти у границама поверене му области. Према томе, на основу поменутог закона Алексија Комнена, тај исти орган је у исто време представљао дакле закониту судску власт и за брачне предмете у колико се тиче лица хришћанске вере. Ову своју власт, као п остале, епископи су у колико је могуће било вршили сами личпо, а понегда, према потреби и прилпкама, и преко опуно1 Хасћапае \оп 1лп§еп<;11а1, ОезсШсШеЗеб Опесћ^сћ-гбпозећеп КесћЦ 111 АиП. ВегНп 1892. 8. 353. 2 Ш. 8. 383. 2ћ18ћтпап ор. ск. 8. 185.