Delo

КГБИЖВВНЕ ПРВИНВ '.>7 к читању". Да је разумевао новогрчкн, показаоје у Тврдици довољно, а и ои сам, истина овако у заградп (као кроз зубе) казује да је преводио „и са грчког". Али, и нород све те лаке могућиостн, ппак мп се чпнн вероватпије, да је Поповић имао нред собом, при препевавању, какву немачку збирку новогрчких иесама, каквих је у то време парочито морало бити. Између свију такнх збнрака, што нх Christian Gottlob Kayser спомнње у библиографији својој, Vollstandiges Bucher-Lexicon (von 1750 bis 1832), као што су на пр. Хердерова (старогрчка?) Griechische Anthologie (llellas' Veilchen) од год. 1801; па Griechische Blumenles'e in deutschen Ubersetzungen v. J. G. Brieder, од год. 1788 (у Grotkau): нли Kellas, od. Dichtungen der Griechen. Eine Auswahl, v. Chr. Blasing од год. 1823 (Aachen) п др. — понајпре ће бити да је Поповићу послужило ово бечко издање од г. 1810: Griechis с h е r В1 u m е n k r a n z, eine Auswahl aus der 1 у r i s c h e n Poesie dei Griechen, in Uebersetzungen von Л. Erichson, mit dem Originaltext und 4 Kupferstiche. Да ће тако битн напомиње пам: а) нешто и то већ, што је ова збпрка штампана у Бечу; б) што се за песме у њој изреком каже да су лирске, што код оних других не знамо; в) што Поповић у објављенију свом (у спом. књ. С. К. Гласника) вели и ово: „Ја ласкам себп, да ће овај Цвпјетак сваком мили и увесителаи бити, с тим впше. што ће му се оригипално грчко сочиненије додати, и особито, што ће с једпом, прекрасне грчке мелодије нотом, а н једнпм на бакру резаним образом (ако ме љубитељи поткрепе) украшен бити“; и г) и само име Седмостручни Цвијетак подсећа на име ове немачкс збпрке: Griechischer Blumenkranz. Да ми је та књига нешто у рукама, или да са.ч о њој могао што внше дознати, могао бих све ово нотврдитн најпепосреднијнм путем, па објасиити и ону „ноту“, која лако могућно да се крнје н у ком Kupferstich-y, јер их немачко издање спомиње четири. Тако би одмах имали одговора н на даље питање: с кога је језика Поповнћ преводио коју песму. У познву велп он да је преводио „с немачког (п грчког) језика“, те нам такав ред даје, по последњем сазнању права, мислити, да он нпје само Меболдове две песме (Глас Елнна) преводио с немачког, (њпх, без сумње, из какве друге књиге, часописа) пего п коју грчку. ако не баш све; па се, рецимо, спомагао п грчкпм текстом. Да Дело књ. 43. 7