Delo

КЊНЖЕВНЕ ПРВННЕ 99 од друге песме неколико строфа" — а у Поповића нма три. Међутим, нитање то, у том смислу, отпада сад, јер, захваљујући доброти г. Николајевпћа, дознао сам да је Ригиних несама нађено много више, него што су знали први бпографи његовн, те свакако и ове, што пх је преводпо Поповић. Међу тим npeводима његовим није нпак она, од које мало час наведох почетну строфу, а за коју г. Николајевић рече, даје „Марсељеза грчког племена“ и „да (мисли) нема Грка на свету, крјп не зна ту песму“. Прва у Поповићеву преводу ипак је једна од најпознатијих Ригиних „,јурпшних“ (Устајте, децо јелинска!) која и садржином прва два стиха, не само ритмом, подсећа на Марсељезу. Друга Поповићева као да ће бити она друга Ригина, што је г. Нпколајевић наводи у Отаџбинп: она, у којо позива уз Грке и све остале народе на Балкану. За нас је ова збирка нрепева Поповићевих интересна и по језику, којим је писана. То ето није онај високи славјански већ готово сасвим „прост“, ближи говорном, управо баш он, онакав какав је био по градовима, у школама. То је скоро већ онај јееик, којим је Поповић, нешто доцније, писао комедије своје и др., и ппшући на њему исмејавао славјански. Па н иравопис у овој збирци (мал те није вуковски) ноказује да се Поповић подавао већ и HOBiijoi струји. У рукопнсу Матичину обпчно нема јерова, а где их има, као да су дописиванп. Пз кореспонденције Вукове, што је објавио г. Љ. Стојановић у споменутој књизи С. К. Гласника, види се да је то новачење у Поповића и потекло под утицајем Вука, управо Вуковца Димитрија Тирола. списатеља у Темишвару, који се истиче као првн књижевник-протектор и учитељ Поповићев. Он је „младога ноету“ толпко* одушевио за Вука, да му је Поповић саставно оду од преко 28 пречага (како би рекао Бранко) н послао по Тиролу баш некако у то време, кад је препевао н Двјетак (до октобра 1325). Од ње су нам се сачувала, у Поповнћеву писму Вуку (29-ХИ-1825.), само два стиха (2. и 3. из 28. строфе): Гетинга У вис већ летп. новом круном, Поносио с' твојпм прпшествпјем горди... те видимо само, да је била нспевана облигатном алкаическом строфом, по угледу на Муншцког н друге наше псевдокласи-чаре, а ни језиком ни стнхом већ внше нпје славјанека. (Наставиће се) Драг. Костик.