Delo

118 Д Е Л 0 нашли на чистом или нечистом путу. Истина, напросто, ниј& него истинита. Друго и не може бити. Исту судбину мора да има и знаност. Као што и истина, чије је познање наука, не може по себи бити ни морална ни неморална, тако је и код науке. Она је шта впше извор, из којега сада потиче, из којега је из прошлости потицао и нз којега he у вјечитој будућности потицати појам моралности. Ко проучава марљиво историју прошлих времена, ко у данашње доба путује од народа до народа, да измјери важност доброг и злога, давно је искусио, да барата са два новца, које људи и времена кују у разној вриједности, често тако различитој, да се могу међу собом измијенити.“ Оваквим и сличним разлозима, туђим и својим, Краус је до ногу потукао своје противнике. Скинуо пм је лажну образину, којом су корисни и потребити рад хтјели да убију у зачетку. Сад је већ касно. Ледена логика првих свјетских научењака срушила је противнике новог покрета. Него, није само у великом свјету да се бјежи од истине. Тако је, и још више, у малом. Мали свијет никако не трпи, да му се истина у очи креше. Ја сам недавно написао и штампао чланчићпод натписом Женидба и удадба у сјеверној Далмацији. У тој студијици — како је паметни назваше — рекао сам: „Душанов Законик, призренски препис, у 2. члану (у првом издању 79.) одређује: „Властелаи прочи људи да се не жене не благословивши се у својега архијереја, али у тех-зи да се благослове које су избрали (за) духовнички архијереји.“ Исти препис, у 3. члану (у првом издању 80.) каже: „II ниједна свадба, да се не учини без венчанија; ако ли се учини без благословенија и упрошенија цркве, такови да се разлуче.“ „У Вуковом Рјечнику оженити протумачено је са marito, do ихогет, аудатиса colloco filiam. То је тако, ваљда, исправно у цијелом Српству, осим у сјеверној Далмацији. # „Наведене одредбе Душанова Законика имале су, по свој прилици, и других разлога, осим оних, које набраја Новаковић у издању од 1898. Тадашњим законодавцима био је, можда, познат обичај, који данас постоји у сјеверној Далмацији, а у другим српским крајевима биће и нрије био на снази. Душанов Законик хтио је да уништи обичај, о коме хоћемо да говоримо.