Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТаНИЈИ 323 маштини као и остади Маврићани, али сви су из гнезда орловскога, сви су од господске чисте крви још из времена кад је Левкадија била царевина! Ено, видиш ону кућу у средини! У њој се родио ojnai Свенти Кам и ојпај Едар Кам. А у оној на крају до цркве родио се мог л Зејо! А из сваке, из сваке, било је ојвоја и крвавих јунака, који почивају испред двеју цркава! Подаље од браства Камика, на десно, а више на брду, беше гомила кућа куд и камо лепших од Камикових! Видела се и једна разорена кула и једна цела. — А оно, ко су? запитах. — Оно су Њадорићи, рече Ожобина... Одондејебио ојвој Ови Ковра, код кога сам служио. Он има два сина у Јамини, и овде још као најглавнији пај-Гина! Нема их више — нестало је! А Камика, који су свагда на моглову дивану, има доста! Овај Руђо има још три брата и два братучеда, — свп су у Јамини! Бесмо одмакли од прилике пушкомет од последње куће Камика, кад мој пратилац застаде и пружив ми руку, рече: — Е, шишпане, збогом и у здрављу! Ја ћу овамо на десно, прелазем. — Како то! рекох изненађен... Зар нећемо заједно до Јамине? — Како заједно, не дај Бог! Ја ћу пре стнћи у Јамину, него ти до врха Фађије! Заходно је много новим путом, а старим за час! А, заправо, прилично сам и закаснио у разговору. А зар не бих могао и ја с тобОхМ? — Не би! Пут је толико запуштен, да већ није за коњаника. А да идеш пешке самном упоредо, и да коња водимо, то није могуће! Него потерај живље до врха планине, а одонуд је све под ногу. Ево сунце залази. Гледај да будеш горе за вида, и озго до Јамине можеш и лагано стићи за сат и по. А, не бој се какве напастп! У нашој земљи тога нема, па да носпш товар злата! Дакле, збогом, шишпане! Хвала ти на пријатељском разговору и на поклонима! — Хвала теби за лепом причању, драги Ожобино! Какви поклони... ситница! Ево ти још три четири цигарете, да имаш уз пут, а допусти ми, молим те, да ти дам неколико солдике. да попијеш чашу вина!