Delo

Д Е Л 0 344 злу судбу својих ктитора н народа свога, и док су у прошлости страдали од верске нетрпељивости Ислама, дотле се нн садашњица не пашти, да бар ано што се задржало очува од пропасти. Изгледа као да су пређашња покољења имала више смисла за те ствари од садашњег. Стари писци описују најлепшим речима освећење ове или оне задужбине; и кад данас читамо код Константина Филозофа о начину, на који је Манасија посвећена Св. Тројици, о томе како је десиот Стеван поверио искусним живописцима да цркву испишу и слао људе чак на грчка острва. да купују стварн и украсе за славну му задужбину: — онда нам тек постаје јасна важност, коју су и владалац и народ придавали манастирима. Мора се констатовати, да ми у том погледу стојимо далеко иза својих давних предака и да су многн драгоцен објекат старе нам уметности упропастиле наше рођене -руке. Било би крајње време, да се сачува од даљега пропадања бар оно, што су Турцп и невешти српски „обновитељи“ поштедили. Једни и други се огрешише у пуној мери и о Манаспју. Шта се све није збивало с њом! Год. 1456 помиње се пожар у Ресави, а 1458 заузе је Махмуд-паша. Од тога доба до Србијина ослобођења, потпадала је под Турке и Аустријанце; у њеној су порти логоровали непријатељски војници, рзали туђински атови; око њене озбиљне цркве смуцали се турбани и чакови, у пространој трнезарпји обедовали су халави најамници. а са кула њенога града даждила танад на сриске хајдуке. Србн се тада само привремепо докопаваше Ресаве. Над западним врадима припрате стоји споља натпис, из кога се види да је тај део црквпн обновљен 2 октобра 1735. оатим се у првој полопини прошлога столећа помпње име заслужнога игумана Јанићија, који се својскп брнпуо о манастиру. Г1од њимје, каошто тврди натпис спол>а над десном певницом, црква обновљена 17 октобра 1810. И тако оправљана, криљена, освајана и пустошена, нретурила је Манасија пет стотина година и дочекала поновну слободу земље своје. Само се у данашњој Србији ништа стварног за њу учпнило није. Као обично, слате су компсије да у гврде шта ваља радити;1 уметници, да пресликају ово или ово;2 навраћалп путници и зарезивали имена на зидовима; 1 М. 'Б. Милићевић: Манастири у Сриији. Гласник XXI. Стр. 87. 2 Од пок. Димитрија Аврамовпћа чува се у Н. Библиотеци основни план и нацрт пода пз приираге. Г. Стева Тодововић је такође снимао Манасију .