Delo

II Л А В II 853 — „Конопце! — викну. „Кнез га погледа. — „Ко си ти, човече, и шта си намеран чинити са мном? — упита га мпрно. — „Као што си ти на овоме месту вадио нашу утробу, тако ћемо ми сад твоју! — „Ти си Суморок? — „Суморок! — одговори онај. — „Онда није чудо, што си џелат! „И више кнез није ни речи одговорио, нитијеуста, нити очи отворио. „Суморок га одвуче сувачи и привеза му ноге за доње крило. — „Пуштајте млин! — викну. „Био је врло јак ветар. Крила се стадоше бесно окретати, и покаткад чуло се потмуло ударање тела о дрво. — „Пали! — узвикну Суморок. „А кад су људи, дошавши наједанпут к себн од чуда, стајали као мртви, он зграби од најближега буктињу и потпалн оздо смоласте даске на сувачи. „Млин плану и људи спазише тело како се изднже на крилима и спушта до земље, осветљено ватром, као на дану. — „А сад хајдете натраг у замак по оно штене! — грмну Суморок. „Али га већ нико није слушао, разбегоше се свн, бацајућн са страхом и гнушањем буктиње, арбије, косе, сикире. „Али оно штене, синчића кнежевог у замку, нису нашли. Дворски козак, сељак из Красних Садиба, Лашко, осетио беше буну. Није имао времена да то каже кнезу, те само дохвати дете, умакне на задња врата у парк, дочепа се коња и као ветар одјури у Забуже Машковскима, да зове у помоћ. „II тако остане живо оно дете, доцннје кнез Стефан прадед садашњег господара у Холши. „Али породица Суморока ипак није иропала, и ако је онај убица по угушењу буне на истој Каравнци на згаришту испустио душу. Кајише су му с леђа скидали, а костн кршили за пример другима. „То се име налази и после много годнна опет у хартијама кнежева холшанских. Није то више парница, већ завршавање. Али они још увек држе ону земљу, корнсте се ратовима, преДело књ. 43 23