Delo

Збб Д Е Л 0 Научник, као иза сна пробуђен, погледа на њ својим наивним очима и мало мишљаше. — Е, то зависи од врсте паука! — рече најзад. — Ако је нримерак редак и необичан, он се чува, ако је користан, он се поштеђује, а ако је обичан, на њ се не обраћа пажња. Овај овде — ипоказа рукоммрежу — јакосецени, јер се храни мољцима. Ја га негујем, јер мрзим мољце. Мало после тога већ га није било код куће. Леон је ту остао још неко време, ходао је тамо амо по бнблиотеци, затим изиђе и оде у канцеларију. Пуномоћник, кога је одмах к себи дозвао, затекао га је тако расположена, каквога га дотле нико није видео. — Наређујем — рече пуномоћнику — да се судске пресуде" по парници Суморока одмах изврше што може суровпје бити. Препоручујем вам да се журите без обзира на трошкове и тешкоће. Да ми се једном скину с очију ти људи и да ни трага од њих не остане у енклави коју су заузели. Разумет^е ли? Не смете чинити никаквих уступака, ни одлагања! Поглед и покрет који је пратио речи били су тако јасни да је понумоћник разумео да мујеу питању положај. Зато одјури као стрела. Коцка је, дакле, била бачена. Нови кнез холшански отпочиње да ради! VH. Једнога дана у време кад велика господа после доручка иду у посете, а обична шљахта ручава, шест зеленка холшанских, упрегнутих у кабриолет,1 истрчаше кроз капију на друм. У колима је седео само Леон. Успут су људи дубоко клањајући се поздрављали кнеза, али кнез није обраћао пажње на то, нити је одговарао. У њему се водила борба између човека и кнеза о циљ излета. Човек, који је гажен и мучен од најраније младости, подиже тихи и несмели глас, и шану: — Иди, Леоне, у Хубин — можда ће ти се повратити младост и одушевљење. Сећаш ли се, онда си био срећан. *— Али се одмах јављао други глас, глас великог господина, и подизао протест: Пр. 1 Лаке двоко.тце.