Delo

Као сањив, кнеа је мало гледао у њу, п у узбуђењу и протпв воље, у pacejaHOCTii нпје се држао формалности. У првн мах нпје се умео наћи, u она и не чекајући да јој се нзвини, умаче у ходник на стубове. Кнез сјаха с коња и онакав какав је био, с бичем у руцн, у испрашеном оделу, оде право у свој кабинет. — Зовите ми одмах Бутнера! — рече узгред слугама. У кабинету ннје сео, већ је непрестано шетао упаоколо, п стезао рукавице. Бнвао је све љући и љући. Кад се у предсобљу зачу тромо корачање настојниково, Кнез се тек тада савлада. Бутнер не опази да је кнез љут, јер је говорио, као обнчно, тихо, хладно — само нешто потмулије. Стајао је далеко од Немца. — Код вас има неправилности — рече кнез. — Сетли кнеже, могуће!... — Могуће, јер сам се уверио чим сам се помолио пз двора. Сељаци из неког спаљеног села напали су ме, молећи за помоћ н жалећи се како им се не даје зарада нити имају чиме да задовоље своје потребе. — То је у Красним Садибама, светли кнеже. — Не тиче ме се како се то село зове, него мп је стало до ствари. — Ту је управо назив села и крив свему. У наредбама које сам добио стоји јасно: „Сељацима села Красне Садибе, сем куће Лаша, да се не даје огрев, паша нигн икаква помоћ, ннтп да се примају на рад.“ Сутра ћу вам допети тај налог. Леон је задивљен слушао. Стајао је пред неком старом племенском тајном, коју ће му можда тек хронике старе објаснити. Бутнер се задовољно смешио. — Њима се не може ни за длаку попустити, и ја се надам да ће их овај потпуно уништити! — А кућа Лаша? — То су рђдитељи лакеја Силе. Њима је донуштено да надгледају шуме и циглане. Кнез опет иређе неколико пута преко кабипета. — II то није све. Напали су ме н неки варошани тужећи се да нм је одузет некакав мајдан кречнп. — Нису хтелп да га даље држе под закуп, иошто им је подигнута аренда за неколико стотина рубаља. Али је ту суму Дело, књ. 43. 6