Delo

82 Д Е Л 0 радо платио један мој земљак, имућан човек и стручњак. Варошани су уклоњени јер ми је добро ваше милије од мира и угодности. Тих неколило стотина рубаља ту и још које где на другом месту повећало је за нет хиљада рубаља приходе, што је моја заслуга. Сутра ћу вам поднети оба уговора, па их само поредите. — Ја од вас тражим да ме у будуће поштедите сличних сцена, и молим вас да предузмете кораке да ми се осигура слободно кретање. — Разумем, светли кнеже. — Још наредите, молим вас, да ми се начини извод из докумената који се тичу Суморока. Ја сам мислио, да је та ствар већ свршена. — Званично јесте. — Па зашто онда Суморок још држи енклаву? — Због доброте и милости пок. кнеза Алфреда. Наредио је био да се не извршава судска пресуда. Сутра ћу вам поднети наредбе о томе. Кнез оиет прошета по соби. Бутнер је стајао и чекао, превртао је очима и стајао час на једну час на другу ногу. Видело се да је, узнемирен у почетку, сада задовољно триумфовао. — Можете ићи! — рече Леон не преставши да шета. Још је дуго ходао, заборавивши да проветри собу и не водећи рачуна о дамама и Машковском. Позив на ручак сасвим га изненади. Он са страхом погледа па своје одело — и први пут у животу дође последњн, не смејући да погледа у очн мајци и снаси. Дочекаше га немо. Стара је кнегпња обично мало говорила, у друштву није никад стављала примедбе, али јој се оштар и хладан поглед заустави на сину са изразом неописаног омаловажања. Мислила је јамачно о томе, како је недостојном и невештом човеку пало у део да представља чувено племе. У осталом, кнез Леон je знао, да није никад био у милости код матере; разлика је само та, што је некада омаловажаван, а сада га оштро осуђује. Некада је то осећао и можда га је болело; а сад није осећао нити га се то тпцало. Понашао се према њој као н према осталом свету, био је tres korrect и хладан.