Delo

П Л А В II 83 Ручак прође у затегнутости, јер је то волела стара кнегиња; и кад устадоше свима лакну. Кнез се трудио да заглади своју погрешку. Остао је с дамама, разговарао се с њима, шалио се, причао разне анегдоте, забављао је друштво, удварао се спаси. Био је „идеалан“, како је тврдила тетка сва усхићена; и „опасан“ по признању леие госпође. Мати је ћутала на своме трону, али је он знао, да је нпје умирио. То је опазила кнегиња Идалија. Шетали су сами по тераси. Г-ђпца Лавинија, скрпвши се у чести, занимала се својим омиљеним нослом — прпслушкивала је гукање хМашковскога и Изе, који су седели на једној клупици у страни. — Мора да сте, кнеже, некада јако увредили матер — рече, спуштајући глас и гледајући му право у очи. — Из чега изводите такав закључак? — унита је он са осмехом. — Из њеног понашања. Према Алфреду је била куд н камо љубазнија. — То је врло нриродно. Мати данас мисли да сам јој ја просто наметнут. Алфред јој је био понос и хвала. Не сахраЊУЈУ се РаД° своје наде, а на наследника, који је изненада дошао, не гледа се тако љубазно. Алфреда је мати волела. Он је бпо њено прво дете, порастао је под њеним утицајем, учинила га је онаким, каквим је хтела да буде. А сада се боји да у мени, неспремном и старом, не нађе човека којп се неће покоравати њеној вољи. Бојп се и не верује. — А да ли има права? — Не знам, кнегињо! Ја*сам готов да јој, где год је могуће, чиним уступке. — Где год је могуће? Ви, дакле, претпостављате да некад може бити и немогуће. — Не претпостављам, имајућп у виду њен такт п памет. — То ннје одговор, то је само згодна игра речи! Ја вас питам: има ли нечега у чему бисте ви на мајчино „да“ одговорили — „не!“ — Ја претпостављам, кнегињо, да има, алп сам уверен, да ће то и остати само претпоставка. — Јер? 6*