Delo

П Л А В II 85 Ућута н накашља се. Очи се кнежеве лагано отворише. — Донеси ми овамо неколико свећа н књигу, ону с врха. па можеш ићи. Нећу легатн, јер не могу да заспим; можда ћу мало продрематн у фотељи. Бернард изврши налог, затвори врата без и најмање лупе н оде, мрмљајући нешто. Кнез није читао. Бно је болестан и физички н морално. Осећао се врло нерасположен. Љеговн и сувише нежни нервн били су силно раздражени. Кад год би одахнуо, чуо би шу* штање ваздуха у плућима, чуо бн пулс, и слабо, лено куцање срца. У тишини ноћној ово шуморење и трзање причнњавали су му тако мучење, да је желео да га прекине, друкчији глас* да чује, али није имао снаге, да се отресе мртвила. Досада га је страховито мучила; досада бескрајна, очајна, без и најмањег отпора воље, без и једне сталне тачке где би се могао тај отпор створити. Одвратан му је био живот, рад, па чак и задовољство; није могао да себи угоди, јер ни за чим није жудео, па чак ни за уживањима и забавама. Кроз затворене очне капке није већ видео ни једну слику, већ само неку пару, неку маглу, неке сиве, једнолике просторије. Овако стање није наступило одједном, него је само брзо расло. Наступи клонулости, негда ретки и слаби, прешли би у хроничне, кад год би сам остајао. У друштву се бавио једино због формалости и обичаја, који владају у његову свету, а који су му од детињства усађени. II најмању погрешку у формалностима сматрао би за злочин. Али најзад и то испуњавање дужности постало је за њ усиљавање, за које му се светила болест у ноћима које је, све готово, проводио у неспавању. Историја је те болести дуга; развијала се пет годнна; тако имела уништава дубове! Зачела се у једном моменту силног узбуђења, и то се узбуђење претворило у горчину. Од горчине није далеко занемареност, а од занемареностн је само један корак до равнодушности н неосећајности. Затпм чудовиште само расте, све обухвата и уништава. Ouo је у душн кнежевој све прождерало — сем осећаја части; и око тог ocehaja нскупили су се остацн историске упорности Холшанских. У осталом можда је, покаткад, у светлијнм тренуцнма, тај болестан и несрећап дух давао себи рачуна о јаду. којп је ја-