Delo

86 Д Е Л 0 довао — и у очају размишљао о освети за учињену му неправду. Тада се је cehao и оног јединог ocehaja, и није му давао да се угаси. Пред очима кнежевим уместо сиве магле створи се густи мрак. Он задрхта. Није могао да сноси тмину — бојао се ноћи кад га тако спопадне мука, зато отвори очи. Последња свећа догоре и угаси се. Настаде нема тишина. Кнез осети хладноћу п главобољу. Уздрхталу руку пружи жижицама — запали и погледа на часовник. Било је доцкан, а свеће нигде. Па ипак он и не покуша да заспи. Учини му се да је загушљиво у соби, те отвори врата и изиђе у хладан ходник. Отворн и неколико прозора и стаде се шетати као покајник, сам по огромном двору, у коме је већ све спавало. Али не — није био сам: спроћу њега светлела су се два прозора. Он то опази и шетајући се погледао је унутра. Да ли је и професор био болестан, уморан, и није могао да спава? без брига — па ипак несрећан? Кнез се ухвати за ову мисао — прву, која се у њему појавила. То је била ситнпца, али покаткад и ситница спасава. А шта би било кад би отишао тамо, оној слабој светлости? да види*онОг, што је запалио, да дочека док је угаси? У то ће и дан наступити — један мање пред њим — једна ноћ већ проведена. Та то је био његов учитељ, а још га није посетио после изненадне промене која га је нагнала да опет дође под кров очев, после пет година осуства. Пре пет година бивао је код њега често. Кнез стаде крај прозора. Светлост га је привлачила. Није то први пут, како он то осећа. Али га је неки стид задржавао да уђе. Можда се стидео оних зидова који су га знали младог, а сад ће видети руину! Али се дуго није опирао. Притвори прозор, пређе ходник, степенице и нађе се у дворишту. Професор је становао на крају другог крила двора, на доњем спрату. Врата није никад затварао кључаницом, нити је одговарао кад ко закуца. Могао је к њему доћи, ко је год хтео наука се не боји убице, а професор се није бојао досадних људи, јер је за ствари овог света био потпуно глух и нем. Па п сад кад шкрипуше врата у педоба, он се и не окрете. Радио је у првој соби од улаза, за столом, при висећој лампи која је осветљавала његово озбиљно и благо лице, и седу косу. Учитељ је преписивао неки концепт пун бележака и доииса.