Delo

П Л А В II 87 Но соби је било разбацано пуно старудија. Биле су ту гомиле костију и камења, комадићи дрвета и минерала. У једном крају је био кревет на ногарима — кревет који је ретко употребљаван — ирави пустнњички кревет. На крају стола на сребрном служавнику био је ручак хладан и недирнут. Кроз отворена врата впдео се дугн нпз соба. То су биле кнежеве збирке које је чувао нрофесор више од тридесет година — чувао пх је, допуњавао н класификовао. То је била његова држава, завичај, породица, кућа и љубав. На самом крају била је библпотека и архива. Кнез уђе и прегледа собу. За пуних пет година ту се нпје десила никаква промена. Још је стајао до прозора дрвенн сточић за којим је он као дете учио, а као младић с учитељем разговарао; сличан овом био је и други до зида. За овај другн он нпје никад седао, али је по некад свој примицао са свим близу. Све то кнез прегледа наједанпут. Затим хтеде да се јави, да поздрави старца, да му објасни овај нарочитп долазак али од свега тога не учини ништа. Сасвим тихо обиђе научника, седе за свој сточић, н осети да му је ту добро, да наступ пролази, да му та тишина не досађује и да му се очи не затварају саме. Професор је писао и с времена на време превртао листове. То је трајало тако можда пола сата. А кад довршн одељак, остави перо и погледа у кнеза. На немим уснама заигра му добродушан, детињски осмејак. Леоп је мислио да је професору мило што га види код себе и да га поздравља тим осмехом; али научник мирно рече: — Довршио сам што је требало за данас. — Ви нисте опазили да сам ушао — рече младић са осмехом. — Опазио сам како да не. — II нисте се зачудили? — Да се зачудим! Чему? — Мојој посети у невреме. — А које је доба? — Два сата по поноћи. — Збиља! Не разумем се у сатовнма. Како се губп време око размишљања и израђнвања тако заплетеног механизма н око рачунања тако просте стварн као што је време! — Шта сте помислили, г. професоре, кад сте^ме вндели да улазим.