Delo

64 Д Е Л 0 с Бабунским н Васом. Ја одох до чесме и легох ту на земљу да се одморим. Пролећње сунце већ имађаше ону примамљиву топлоту које се човек не може тако лако заситити. Онп зрацн занесу, опчине и разнеже човека да се мора подати сањарији. Све се заборави, и умор, напори, тешкоће. горчпне, непријатности, грозоте. Према свему постане човек равнодушан и одстрањен као да ништа није ни било. Хтео не хтео, мора отночети с новнм живогом који се у машти брже буди него ирирода. Овај ми је дан био веома непријатан. Чпсто ме гушило нешто што не могу изменити и дотерати све онако како треба да буде. Болело ме што неумешност и неупућеност мора да испашта грешни народ, ма да му нико не мишљаше ни трунке зла да учини. Посматрајући ужурбане сељаке како изноее чиније, панице, котлове и растребљују одаје, ја постунно постајах веселији као и осталп четницп иоваљани ио авлији црквеној. И они, као п сам, иснрва намрштени и натмурени, одаваху свој гњев гунђајући, па се затим разведрише те трчаху, као деца, за шареним лептирима који лећаху око нас. Мало па опет ожпве манастир. Донесоше од некуда гајде и Глигорев Димко први поведе коло, измпшљајући подскочице на рачун Бугара. Четници, сељацн и заробљеници измешаше се па чак се и наше даскалче развитла са његовим дугачким капутом, да се свн почеше грохотом смејати, али 'то учитеља нп мало не вређаше Играње трајаше до мрака, али ја бејах раније одазван, јер се свађа поново изродила, сада између војвода. Оптуживалн су Трбића и оморанског учитеља за некакву крађу у селу Оморану. Још кад је Оморане прешло на српску сграну, један виђенији сељак не хтеде присгати са селом већ упоран у своме бугаризму, побегне са целом задругом у Велес. Трбић га је неколико пута позивао писмом да се врати, обећавајући да му неће ништа бити, ако само буде гледао свој посао и своје газдинство. Кад писма не помогоше ништа, Васи догрди ге му поручи: ако се не врати у року од недеље дана, да ће му иогорети све што има у селу. Оморанчанин ипак не дође, те Васа, како сам због војске није могао отићи у село, нареди сеоском војводи да заиалн кућз% стаје, амбаре и сена гога бугараша, али да се добро пази и нпшта не износи и не склања, већ све нека нрогута ватра. Међутим сељаци обивши