Delo

ОКО ПРИЛЕПА II ВЕЛЕСА 65 врата наиђоше на пуне бачве с впном н ракијом, пуне ковчеге рубина, поњаве, одела и хране иа се полакомише и разграбише шта је ко дохватио. Кад је већ све било испражњено, они рачунаху да не треба палити, пошто су иначе зграде биле згодне за склањање стоке. Војводе се једва споразумеше и пређоше преко те ствари наставивши разговор о наиаду на село Извор. Решише да још исте вечери Трбић и Долгач оду на Рујан и ухвате заседе по врховнма, а Глигор с осталима да сутра дан дође. У случају да бугарска чета наиђе на наше заседе, тада је Васа са Долгачем имао, без сачекивања осталих, да сиђе у Извор и иохвата еељаке. Ако ли се нодне дочека на миру, тада ће се заједнички напасти село. Аскерско одело било је већ цренето у Поменово, јер су се сви сложили да се са њим треба у овој прилици користити. Ја се иридружих Васи и Долгачу, те издвојисмо четнике п кренусмо у сами мрак, оставившп остале да вечерају. Ми смо се надали да ћекмо наћи што за вечеру у Иоменову. Киша отпоче поново да пада. Мрак, блато и вода измучи нас добро до I Гоменова. У селу не ваћосмо готово ништа спремљено за нас, те гладни продужисмо иут по киши. Хитали смо да нас Вугари не предухитре и не еачекају на Рујану. Од Поменова воде два пута, за Извор. Један је покрај поменовских колнба обилазио Рујан са десне стране од Поменова, а другим се иде за Велес до цревоја иод Рујаном па се скреће у десно све низа страну ка црниљишкој рецп. Тог смо се другог нута и ми држали све до превоја. Ту се задржасмо неколико минута, да се одморимо. Жеђ нас беше више савладала него умор. Док једни лежаху изваљени у блатњаву земљу, други се раетурише по мраку тражећи неће ли где пмати извора пли баре. Вративши се од узалудног тражења, настависмо пут ираво уз Рујан. Киша никако не престајаше. Поред тог што нас оквасп до коже она нам увећаваше жеђ квасећи нам лице и усне. Пењући се све више и више наиђосмо на некакво мочарно земљиште на које нагрнуше свп легајући гштрбушке и пијући муљ. Али први гутљај свакоме преседе, је се уста напунише смрдљивим блатом и земљом, те настаде велико гађење и пљување. Једина нам још осгаде нада на снег, ге пожурисмо уз стрму страну и нико се не заустави до њега. Дело, књ. 50. 0