Delo

Д Е Л 0 66 Газећи иреко снега, после кратког времена нађосмо се на Рујану. То је усамљено, високо брдо у облику пол.у месеца, чија је издубљена страна, окренута Извору, обрасла ниском шумарицом и трњацима а друга, према Мукосу, гола и кршна. Венац није раван већ има трн шиљата вршка симетрнчно распоређена. Дошавши на леви крајњи вис оставпсмо Долгача са дванаесторицом, Васа и ја продужисмо све венцем остављајући по двојицу, тројицу четника у згоднпје заседе, ми се иак заустависмо на десном крајњем врху, где су обично излазили сваког јутра бугарсм1 четници. Ионоћ је била превалила, а мрак чисто дошао страшан. Није се ни мислило на какво мотрење, већ гледасмо згоднију стену, да нас киша не бије непрестано. Приљубљени леђпма уз камење једва смо чекали зору и сунце. Свуда владаше дубока тишина. Ништа се не чујаше сем шуштање кише и далеко хујање брзе Вабуне и црниљишке реке, које ове године бејаху толико надошле, да су све мостове однеле и прекинуле све везе између појединих крајева. Оваква тпшина успављиваше нас, али се од хладноће није могло мирно ни седети. Због облака и магле као да дан не долажаше. Тек око шест сати ветар рашчисти мало простор око нас те могасмо из бусија мотрити неће ли се појавити који Вугарин. Чекасмо дуго, дан већ освоји у велико а ни с које стране пуцањ да се чује. Ннсмо смели још напуштати заседе рачунајући да су се Бугари морали задржати у селу због празника. Била је недеља п први април. Око десет сати повукосмо се иза брега те заложисмо ватру под једном стеном. Ту се грејасмо и излазисмо каткад на обронак планине да разгледамо околгшу. Прп самој падини Рујановој крај црниљишке реке указиваше се поступно мало, збијено село на самом велешком друму. Прво се кроз маглу виде бела котевска кула која се днзаше у средини села. Котевци су родом из Мартоваца, а стричеви су војводе Бабунског. Како бејаху врло богати, пмали су имања у неколико села п свуда подизаху куле, пркосећн турскнм беговима, јер они једини бејаху хришћанн — сиахије. Неколико су брата нз те задруге, и док су Бугари држали ове крајеве,. становаху подељенн једнн у Мартовцима, други у Извору а трећи у Старом Граду. Када наше чете сузбише Бугаре из тих крајева, наиустише и они имања п