Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧЕЕ БОРБЕ 295 били забиљежили, као једну од најсудбоноснијих по Српство на Приморју. II баш у почетку те године, док смо се ми гонили, да ли ваља илп не ваља Српско Братство, у Дубровнику се, по напутку са стране, ковао паклени план против нашег Српства. По бечким и пештанским новинама трубило се о велико-српској нропагапди у Дубровнику и у Боки Которској. Та је пропаганда била, наравно, подгријавана из Србије, а особито из Црне Горе. Потпомагала је и влада у Задру! Да се и то питање рашчисти, за 6. бр. напишем чланак Српска мисао. У том чланку рекао сам: „Од њеког извјесног времена, један бечки лист, који се упрегнуо у натражњачка клерикална кола, доноси разне вијести о Српству у јужнијем крајевима нашег Приморја. Узео је на нишан Дубровник и Боку Которску. 0 тијем српскијем предјелима пише, као да нијесу сриски. У Дубровнику и у Боки Которској, по његовом мишљењу, српска мисао шири се на умјетнички начин. Тобожња српска пропаганда развила је ту сво.ј рад. Прогони све оно, што није српско. Новац се дијели на вреће. Обећањима се заслепљује народ. II, наравно, пошто је Црна Гора најближа Дубровнику и Боки Которској, каже се, да она, Црна Гора, највише ради на томе. Јер, Срби у Дубровнику и Боки Которској хоће да остваре велику српску мисао. Ту мисао благосиља малена, али витешка Црна Гора. „Овакви гласови нијесу осамљени. Није их донио само бечки Vaterlancl, клерикални лист. Пренијели су их свп бечкн листови. Најпослије су ти гласови нашли гостопримства и у службеној штампи бечке владе. „Док је клерикални лист сам писао о томе, нијесмо хтели ни главе да осврћемо. Дух и нравац, који у њему влада, није могао да одобрава и оно, што би, и ако нзмпшљено, могло да буде на штету његовијем мезимцима. Клерикалство, које је већ од неколико година завладало у најгушћијем редовнма нашијех Хрвата, гледа у свему велнког баука против самога себе. Не тражи средства, да одбрапи своје струје. Све му добро дошло. А нај јаче му је средство педостојно и простачко денунцнрање. Такве измишљотине ирпхватила је н штамиа, која је много озбиљнија, од клерикалне. Та штампа, а особпто службена, бнла је до сада у њеколико опрезнија. Ннје све прпмала за готово. Испитивала је п проучавала је разлоге њекијем гласовима, којп су се проносилн п који се проносе о људи.ма н народпма