Delo

296 Л Е Л 0 у гравицама ове државе. Да је то урадила и овога пута, била би дошла до противног закључка. Не би својијем писањем потрзавала њека питања, која нијесу умјесна за њу. Не би онако писала о српској мисли, па била ова мисао велнка или мала. Дошла би до увјерења, да српска мисао није оно, што она го* вори и пише да је. „Разумијемо пак у неколико сву ти хајку. Црна је Гора ту. Она, и ако сиромашна и малена, давно је већ велика кост у грлу њекпјема, којн би хтјели још да гутају. Црногорско поносито стјење разбило је до сада многе силе, које су хтеле да га освоје. Оно ће и на даље да буде једнако тврдо. И у напријед ће се опирати њекијем назовн ■ ирнјатељима, којијема копа очи. Требало би уништити тај отпор. Али кад за то нема ни пушке ни топа, изабрало се друго срество. Црну Гору ваља приказати свијету као средиште агитација, које се не слажу са спољашњијем добријем пријатељскијем односима. Потајно роварење у туђој држави, кад би се могло доказати, вријеђало би и најсветија начела међународне влаштине. „Има још разлога таквом писању. Наш народ у Боки Которској види и зна, да га од Црне Горе дијели само државна граница. Та државна граница и не примећује се. Непрестано међусобно оиштење, исти језик, исти обичаји, у многијем догађајима једнака и заједничка прошлост, не могу да одбију Бокеље од Црногораца. Бокељи и Црногорци, у народносном погледу, сматрају се као два тијела и једна душа, друкчије и не може да буде, јер су им не сличне, него потпуно једнаке све народносне особине. Треба уништити тај братски, заједнички осећај, који је сасвим нриродан и који у себи нема ништа насилничко. Треба одбити једну од друге двпје српске гране, које, стицајем прилика, веже само исто име, име српско. Треба отуђити синове исте мајке, да нестане оног страшила, које замишљају српски душмани. У овијем жељама ми налазпмо један дио разлога неистинитом писању бечке штампе. Ради тога износе се свијету на видик њеке неистине, које могу најбоље да карактеришу оне, који их нротурују. „Ко зна шта је српска мисао; ко је имао прилике и воље да прати историју српскога народа од најдавнијих времена до данас; ко је хтио да разумије, али добро и тачно да разумије, што значе и што би могла да прпчају она велика и непрегледна поља, посијана српскијем костима и заливена српском крвљу;