Delo

304 Д Е Л 0 Далмацији. На све ово и слично научили су били; па кад данас тога влада не чини, јер не смије чинити, и кад попушта православнијема у Далмацији у вјерском одношају оно, што по основним државним законима мора да допусти, данас је то Nar. Listu противно; и он у томе види, како „mjerodavni krugovi“ иду на руку нашијем владикама и неће да с њима поступају, као што су у прошла времена поступали млетачки проведитори: Valier, Riva, Pisani, Cavalli и др., или намјесник Лилијенберг. „Дјелом је наших владика N. L. и то, што је „Српство истовјетовано у Далмацији са православљем“, или како каже тај лист ,,sa hrišćanstvom“. А ма зна ли N. L. шта је хтио тиме да каже? У јужној Далмацијии православни и католички Срби старосједиоци су, а у северној су Далмацији они већ од близу 500 година. Код свијех православнијех Срба у Далмацнји српски се свеци у црквама славе још од доба првог српског светитеља Симеона, па до данашњега дана. По Србљаку служе се и данас у одређене дане, као што се то радило и прије њеколико стотина година. Ради тијех његовијех светитеља п учитеља црква код православнијех Срба добила је тип српски, као што је ради истог разлога добила црква код Руса тип руски. Ово је свакоме познато, ко ијоле зна мало исторпје. Па кад је тако, а тако јест, опет питамо шта је хтио N. L. да каже онијем, да је дјело далмат. владика што је истовјетовано у Далмацији Срнство са православљем? Хтио је он, да далмат. владика уплете у нолитику и да њих окриви за „велико-српску пропаганду“ у Далмацији, јер они, бранећн своју цркву, бране и ту пропаганду. Та је проиаганда по N. L., наперена иротив наше монархије. По томе. далм. владике бране н шире мисли анти-државне; и то они чине тако, да су заразили истијем мислима сав „грчко-источни елеменат“ у Далмацији, дакле сав нравосл. српски народ далматински. Па шта сад хоће N. L.? Од владе, или „мјеродавних кругова“, он се не нада ннкаквом добру у томе, не само, него та влада, по њему, још иде на руку владикама, и с тога N. L. обраћа се катол. бискупима, који су сада на окупу, да би уредиле „одношаје католичке црве у Далмацијн са грчко-источним елементом; а то би било тако, да ти бискуни настоје учинпти са оба правосл. владике, оно, што су нреклани били покушали да учине са владиком Милашем, а народ православни у Далмацији да настоје сав