Delo

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ПОЛИТИЧКЕ БОРБЕ ЗОб покатоличити. II ово тијем прије морали би ти бискупи да учине, што је N. L. чуо овијех дана „очите пријетње и потицања на раскол“ од страие њекијех листова, што дакле пријети опасност да пријеђе у православље хрватски народ, — дакако услијеп православне пропаганде у Далмацији! „Шта he далматипски католички бискуп радити и урадити на својијем конференцијама, то ми не испитујемо. Али кад би они послушали оно што им N. L. препоручује и то би остварили, тада би се тај лист могао тјешити, да је врло пробитачан његов стари денунцијатски занат, те би се истијем занатом могао са поуздањем и у напријед бавити". Далматински сабор саборпсао је, као обично, неколико недеља. 0 том саборисању било је десет српских посланика. Никада до тада, па ни од тада, није их било толико. 0 том засједању преговарало се п договарало се опет, како да нестане унутрашњих трзавица у странцп. Одржан је састанак у Задру. На том састанку, осим посланнка, било је и неколико угледних Срба пз оближњих мјеста. За коначни одговор изабран је одбор, коме је повјерен овај посао. На договоре ја нијесам ишао, јер ми је било досадило то вјечито узалудно трчкарање. Знам само, да су се на тим договорима порпцали гласови нротив правца, који сам ја био дао Српском Гласу. Неки, којима је читава срнска географија ово наше Прпморје, осуђнвали су моје писање о Босни и Херцеговини. Нијесу одобравали ни моје држање п игнорисање неких људи, које нијесам могао да трпим. Тражило се средство, да се све то промпјени. Мислило се, да се и нашло. 0 успјеху тих преговора и разговора штампано је у четвртак, 11 (23) марта 1899, у 10 бр. Српскога Гласа ово службено саопштење : „У уторак у подие затворен је далматинскп сабор. Наши, српски посланицн, пошто су своју патрнотску задаћу нзвршнли, разишли су се и вратилн своји.ч кућама. Мило нам је, што овом нриликом можемо јавити пашијем читаоцима п осталијем пријатељима наше ствари, да су се, у братском н нскреном договору и споразуму српскијех посланика, а уједно повјереннка Српскога Братства н осталијех виђеннјех људи, сасвнјем изгладиле оне несугласпце, које су у пошљедње врпјеме у неколико потрзавале нашу странку. Увјеренн смо, да he овај сјајни и сасвпјем оправданп успјех братског збора и догоДело, књ. 51. 20