Delo

АНА КАРЕЊИНА РОМ АН Л1АВА ТОЛСТОЈА — НАСТАВАК XXIX Извршење илана ЈБовчновог имало је много тешкоћа; али он се борио, колико је био кадар, и постигао је, ма да не оно што је желео, али ипак то, да је могао, не варајући себе, веровати да та ствар вреди да се на њој ради. Једна од главних тешкоћа била је та што се газдпнство већ кретало, што није било могућно зауставити све и отпочети понова, него је требало у самом кретању преиначавати машину. Кад је оног вечера, кад је дошао кући, саопштио надзорнику своје планове, надзорник се са очитим задовољством сложи са оним делом говора, који је показивао да је све што се до сад радило било глупо и непробитачно. Надзорник рече, да је он давно говорио о томе, али да га нису хтели слушати. Што се пак тиче понуде, коју му Љовин учини — да учествује као ортак заједно с радницима у целом газдинском предузећу — падзорник показа велику плашљивост, без икаквог одређеног мишљења, и одмах поче говорити о неопходности да се сутра превуку остали снопови ражи и да се угарује, тако да је Љовин осетио да му сад није до тога. Говорећи с мужицима о томе и предлажући им земљу ua обраду под новим условима, он је такође наилазио на ту главну тешкоћу: како су заузети текућим радовима и како немају кад да поразмисле да ли ће имати какве вајде од тога нредузећа.