Delo

АНА КАРЕЊИНА 317 Нанвни мужик, Пван сточар, како је изгледало, потпуно је нојмио понуду Љовинову — да прими учешће у користима од стоке — и потпуно је симпатисао томе предузећу. Али кад га је Љовин почео убеђивати о будућим користима, на лицу Ивановом изражавала се узнемиреност и сажаљење што не може да саслуша све до краја и журно је налазио себи какав било посао који није трпео одлагање: или би шченао виле да избацује сено из бокса, или би сипао воду, или би чистпо ђубре. Друга тешкоћа састојала се у неодољивом неповерењу сељака према томе, да сврха поседникова може бити нешто друго, осим жеље да их што више одере. Они су билп тврдо уверени, да ће права његова сврха (ма шта им он казао) битп увек у ономе што им он неће казатп. И они сами, изјашњавајући се, говорили су много, али никад нпсу говорили оно, у чему је била њихова права сврха. Осим тога (Љовнн је осећао да је жучни поседпик био у праву), сељаци су као нрви и неизмењиви услов ма каквог било споразума стављали то, да их не принуђавају ни на какве нове начпне газдинства и употребу нових оруђа. Они су признавали да илуг оре боље, да култнватор ради успешније, али они су налазили стотине разлога, зашто нису могли .употребљавати ни једно нп друго, и ма да је он био убеђен да треба спустити нивб газдинства, жао му је ипак било да се одрече усавршених оруђа, чија је корист била тако счигледна. Али, без обзира на све те тешкоће, онје ипак протурио своје и на јесен је посао добро отпочео, или се бар њему тако чинило. Спочетка је Љовин мислио да преда цело своје газдинство мужицича, радницима и надзорнику под новим другарским иогодбама, али се врло брзо убедно да је то немогућно, п решио се да подраздели газдинство. Сточно дворпште, врт, воћњак, ливаде, њиве, подељенп ua неколнко делова, морали су бити у засебним одељцпма. Наивни Ивап сточар који је, како се учинило Љовину, најбоље појмио ствар, саставивши компанију поглавито од своје нороднце, постао је учесннк у раду са стоком. Далеко поље, којејевећ осам година чанрено, узели су, уз приномоћ иаметног дунђерипа Фјодора Рјезунова, шест сељачких породица под новим иогодбама, а мужнк Шурајев узео је под истим условпма све баште. Остало нак још је било по старом, алн ова трн одељка нредстављалн су почетак новог уређења, којн је потпуно пнтересовао Љовина.