Delo

АНА КАРЕЊИНА 319 сетити, спалио све своје бродове и да никад више неће ићи њима. Исто тако он је поступио и са Свијажским, отишавши и не опростивши се. Али он к њима такође више пеће ићи. Сад му је то било све једно. Ствар новогуређења свога газдинства занимала га је тако, како га никад ништа у животу није занимало. Он је прочитао књиге, узете од Свијажског, и, набавивши још оно што није имао, прочитао је и политичко-економске, и социјалистичке књиге по томе предмету, али као што је и очекивао, није нашао ништа што би се односило на онај посао који је он предузео. У политичко-економским књигама, например код Миља, кога је он прво и ватрено изучавао, надајући се сваког тренутка да нађе решење питања која су га занимала, он је нашао изведене законе из уредбе европског газдинства; али он никако ннје могао да види, зашто ти закони — неприменљиви на Русију — морају бити оншти. То исто је он видео и у социјалистичким књигама: или су то биле лепе, непрпменљиве фантазије, којима се он заносио још као студент, или исправке и поправке онога стања ствари, у које је доведена била Европа и са којим земљорадња у Русији није имала ничега општег. Политичка економија говорила је да закони, по којима се развило и развија богатство Европе, јесу закони оншти и несумњиви. Социјалистичко учење говорило је, да развиће по тпм законима води пропасти. II ни једно ни друго није давало не само одговора, него нн најмањег наговештаја о томе, шта да ради он, Љовин, и сви груски мужнцн и земљорадници са милионнма својих руку и десетина земље, да би опе биле што продуктивпије у корист општег благостања. Кад се већ латио тога посла, оп је савесно читао све што се одпосило на његов предмет и намеравао је на јесен да се крене за границу, да ту ствар изучи на лицу места, с тим да му се по томе питању не дешава више оно, што му се тако често дешавало по разним другим питањима. Дешавало се да тек што почне разумеватп мисао свога сабеседника н излагатн своју сопствену, кад одједном му рекпу: „А јесте ли чнтали Кауфмана, а Џонса, а Дибуа, а Мичели-а? Прочитајте их, онн су разрадили то питање.“ Он је сад јасно впдео, да Кауфмап и Мичелп немају шта да му кажу. Он је знао шта хоће. Ou је видео, да Русија нма лепу земљу, добре радннке н да у некпм случајевнма, као код -сељака на половпни пута, радннцн п земља пронзводе много,