Delo

320 Д Е Л 0 — у већини пак случајева, кад се на европски начин прпмењује капитал, производе мало, и да то долази само отуда што радници хоће да раде и раде добро само на својствени њима начин, и да овај отпор радника није нешто случајно, већ стално што има основа у духу народа. Он је мислио, да се руски народ, чији је позив да насељава и обрађује огромна незаузета пространства, све дотле док сва земља не буде поседнута свесно држи потребних за то начпна, и да ти начинп са свим нису тако рђави као што се обично мисли. II он је то хтео да теориски докаже у књизи практнчки на своме газдинству. Крајем септембра одвучена је била јапија за грађење штале на земљи, уступљеној компанији, и продато је било кравље масло и подељена добит. Економија је на пракси ишла одлично, или се бар гако чинило Љовину. Да би се теориски разјаснила сва ствар и завршило отпочето дело, које је, према маштању Љовиновом, требало не само да произведе иреврат у политичкој економији него да потпуно уништи ову науку и удари темељ новој науци — о односима народа према земљи, — потребно је било само отићи на страну, изучити на лицу места све што је тамо било урађено у томе правцу и наћи убедљиве доказе, да све оно, што је тамо урађено, није оно што се тражи. Љовин је чекао само да прода пшеницу, те да узме новац и крене за границу. Али отпочеше кише, које нису давале да се приберу заостала жита и кромпир, и обуставише све радове па чак и продају ншенице. По иутевима је било непролазно блато, две воденице однела је поплава, и непогода постајала је све гора и гора. 30 сентембра показа се изјутра сунце и Љовин, надајући се на лепо време, поче одлучно да се спрема на пут. Он нареди да се спреми пшеница, посла купцу надзорника да прими новац и сам пође по економији да учини последње распореде пред одлазак. Свршивши све послове, сав мокар од кише, која му је по кожуху цурила час за врат, час за саре од чизама, али у најбодријем и најузбуђенијем стању духа Љовин се врати у вече кући. Непогода у вече постала је још гора: бабинн јарчеви тако су јако шибали мокрог коња, који је све тресао главом и ушима, да је морао ићи попречке; али Љовпну је под башлп-