Delo

322 Д Е Л 0 сам пређе сматрао као непотребан“. Он устаде п пође писаћем столу; Ласка, која је лежала крај његових ногу, такође устаде и погледаше у њега, каодаје питала: гдећемо? Али бележити се није имало кад, јер беху дошли управници за наредбе и Љовин изађе пред њих у иредсобље. После наредбе, то јест распореда рада за сутрашњи дан, и пријема свих сељака који су имали посла код њега, Љовин оде у кабпнет и седе за посао. Ласка леже под сто; Агафија Михајловна са плетивом седе на своЈе место. Писавши неко време, Љовин се одједном са необичном живошћу сети Китинке, њеног отказа и последњег сусрета. Он устаде и поче ходити по соби. — Та манпте се чамовања, — рече му Агафија Михајловна. — Зашто седите код куће? Што не идете у бању кад сте се већ спремили? — Прексутра ћу да путујем, Агафија Михајловна. — Треба посао свршити. — Какав посао! Мало сте ваљда мужике наградили! Они и сад већ говоре: ваш ће господин за то милост од цара да добије. Чудновато! Шта се ви о мужицима бринете? — Ја се не бринем о њима, него за себе радим. Агафија Михајловна знала је све подробности газдинских планова Љовипових. Љовин је често са свима финоћама излагао јој своје мисли и често се препирао с њом, не слажући се с њеним објашњењима. Но сад је она са свим друкчцје појмила оно што јој је он рекао. — 0 својој души треба иајвише мислити, — рече она са уздахом. — Бно, Парфјон Ђењиспч, шта фали што је неписмен бно, а умро је тако да му свако позавиди, — рече она за недавно умрлог слугу. — Причестили га лепо и очитали му маслене молитве. — Ја не говорим о томе, — рече он. — Ја говорим, да ја радим за своју корист. За мене је пробитачнпје, ако мужици боље раде. — Радите ви шта год хоћете, али кад је он ленштина, он ће једнако да котрља кладу преко нања. Ако има савести, он ће да ради а ако нема, ништа не помаже. — Али ви кажете, да Пваи већ боље стоку падгледа. — Ја кажем једпо, — одговори Агафија Михајловна, оче-