Delo

АНА КАРЕЊИНА 325 лајевну зато што му је дала слаб чај а поглавито зато, што га је неговала као болесника. — Затим, ја у опште сад хоћу да променим начин живота. Ја сам, разуме се, као и сви, чинио глупости, али имање — то је последња ствар, није ми га жао. Само здраља, а здравље се, хвала Богу, поправило. ЈБовин је слушао и смишљао, али није могао смислити шта да каже. Вероватно, Никола је осећао то исто; он поче распитивати брата о његовим пословима; и Љовин је радо говорпо о себи, јер је могао да говори без притворства. Он исприча брату своје планове и радове. Брат је слушао, али се очевидно тиме није интересовао. Ова два човека била су тако сродна и блиска један другоме, да је најмањи покрет, тон гласа, говорио об.ојици више него све што се може речима исказати. Сад је у њих сбојице била једна мисао — болест и близина смрти Николине — која је потискивала остало. Но ни један ни други нису смели говорити о њој, и с тога је све, ма шта онп говорили, не изражавајући оно што их је занимало било лаж. Никад се Љовин није тако радовао што се свршнло вече и што је требало ићи на спавање. Никада ни с каквим туђинцем, ни при каквој званичној посети он није био тако неприродан и лажан, као што је био сада. II свест о тој пеприродности и кајање због ње чинили су га још више неприродним. Хтело му се да плаче за својим умирућим љубљеним братом, а међутим морао је да слуша и нодржава разговор о томе, како ће он живети. Пошто је у кући било влажно а само се једна соба ложила, Љовин је метнуо брата да снава у његовој спаваћој соби иза преграде. Брат је легао и — спавао или не спавао — као болесннк превртао се, кашљао н кад није могао да се искашље, нешто је гунђао. Понекад, кад је тешко узднсао, говорно је: „Ах. Боже мој!“ Понекад, кад га је шлајм гушио, он је с досадом изговарао: „А! до врага!“ Љовин дуго пнје заспао, слушајући га. Мисли његове биле су најразноличпнје, алн свршетак свих мисли био је увек један — смрт. Смрт, неизбежан крај свега, првн нут са неодољнвом снлом стаде пред њега. II ова смрт, која је бнла ту, у његовом љубљеном брату којн је у полуспу стењао и ннднферентпо. по