Delo

326 Д Е Л 0 навицн, дозивао час Бога, час ђавола, није била тако далеко, као што му се пређе чинило. Она је била у самом њему — он је то ocehao. Ако не сад, а оно сутра, ако не сутра, оно кроа тридесет година, зар то није све једно! А каква је била та неизбежна смрт, — он не само да није знао, не само да није никад ни мислио о томе, него није умео и није смео да мисли о томе. „Ја радим, ја хоћу нешто да урадим, а заборавпо сам да he се све свршити, да је — смрт“. Он је седео у мраку на кревету, сгрчивши се и обухвативши своја колена, и уздржавајући дисање од напрезања мисли, мислио је. Али што је више напрезао мисао, то му је све јасније постајало, да је то несумњиво тако, да је заиста он заборавио, пропустио у животу једну малену околност — ту, да he доћи смрт и да he се све свршити, да није вредело ништа ни почињати и да се томе никако не може помоћи. Да, то јн ужасно, али то је тако. „Али ја сам још жив. Шта да радим сада, сад шта да радим?“ говорио је он у очајању. Он запали свећу и обазривоустаде, пође к огледалу и стаде посматрати у њему своје лице и косу. Уадњи зуби почели су да се кваре. Он засука своје мускулозне руке. Да, снаге је много. Али и Николица је, који дише тамо остацима својих плућа, имао такође здраво тело. II одједном сети се, како су као деца заједно спавали и како су само чекали да Фјодор Богданич замакне за врата па да отпочну гађати један другог јастуцима и да се кикоћу, да се неуздржљиво кикоћу, тако да чак и страх од Фјодора Богданпча није могао да заустави овај прекомернп излив свести о срећи живота. „А сад, ове искривљене празне груди... и ја, који не знам зашто ће и шта ће са мном бити...“ — Кха! Кха! А, до врага! Шта то петљаш, што не сиаваш? — зачу се глас братов. — Тако, не знам нп сам, несаница. — А ја сам добро спавао, сад се већ не знојим. Ево вид1ц иипни кошуљу. Је л’ да нема зноја? Љовин опипа, оде за иреграду, угаси свећу, али дуго још није заспао. Тек што би му питање, како да се живи, постало мало јасније, кад одједном изађе пред њега ново неразрешиво интање — смрт.