Delo

46 Д £ Л 0 Оп. Ах, ту смо, а ови учитељи, надате се да he знати граматику, басну, историју, географију, морал, из чега he јој давати часове? Будалаштина, драги господине, будалаштина. Кад би они ове ствари добро знали, тако да могу и другима предавати, онп их не бн ни предавали. Ја. А зашто? Он. Што би век провели учећи их. Треба бити дубок познавалац вештпне или науке, да бисмо знали елементе. Класичпа дела могу створити само они који су оседели у проучавању, јер средина и крај расветљују таму у почетку. Питајте вашег пријатеља г. од Аламбера, директора математичког одсека, да ли би било добро испптати математичке елементе. Тек после 30 или 40 година вежбања мој стриц је назрео дубине п прво зпање музикалне теорпје. Ја. 0 лудо над лудама. узвпкнух, како то да у твојој рђавој глави има такво тачвпх идеја, помешаних са толиким будалаштинама. Он. Ко he до ђавола знатп то. Случај вам их нанесе и оне остану. Толико је извесно, да кад се не зна све, не зна се ништа добро; јер се не зна куда иде једна ствар, од куда долази друга, где и једна п друга xohe да се наместе, која мора бити прва, где he бити боље за друг.у. Зар се може то лепо показати без методе? а метода, како oua постаје? Видпте, мили мој философе, ја мислим да he физпка увек битп бедна наука, кап воде врхом игленпм узета из Великог Океана, једно зрно земље одвојено од Алписког Лаица. А после тражити узроке феномена! истина не знати исто је толико као и знатп врло мало и рђаво, а исто је то са мном било кад сам био учитељ свирања. 0 чему мислите? Ја. Мислим како све што ми рекосте, више је привидно, него поуздано. Али оставимо то, вн сте, кажете, предавали пратњу и композицију? Оп. Да. Ја. А од свега тога нисте ништа знали? Он. Не, вере ми; А што се тога тиче, било их је горпх од мене. Таквих који су мпслнли да нешто знају. Бар ја нисам кварио ни мишљење ни руке дечије. Отишав од мене пеком добром учитељу, како нису нпшта научила, бар нису имала шта да забораве, и увек је бнло и новца и времепа уштеђеног. Ја. Како сте радили?