Delo

76 Д Е Л 0 и осмејак, уз који Степан Аркадијевич дошапну да сад треба свако да натакне свој прстен, нехотице ишчезе са његових усана. Он осети да би их сваки осмејак увредио. „Ти бо из начала создал јеси мужески пол и женски“, читао је свештеник одмах после промене прстења, „и от Тебе сочетавајетсја мужу жена, в помошч и в воспријатије рода человјеча. Сам убо Господи Боже наш, послави истину на насљедије Твоје и објетованије Твоје, на раби твоја отци наша, в којемждо родје и родје, избраннија Твоја: призри на раба Твојего Константина, и на рабу Твоју Екатерину, и утверди обрученије их в вјерје и јединомислији, и истиње, и љубви“... Љовин осећаше све више и више да све његове мисли о женидби, његове сањарије о томе како ће уредити свој живот, да је све то бпла детињарија, и да је ово нешто, што он није појимао дотле и што сада још мање разуме, ма да се то свршава над њим; груди му све јаче и јаче дрхтаху а непокорне сузе избпше у очима. V У црквп беше цела Москва, рођаци и познаници. За све време обреда венчања, при сјајном осветлењу цркве, у кругу нагизданих жена, девојака и мушкараца у белим вратним марамама, фраковима и мундирима, не престајаше пристојно тихи разговор, који поглавито заметаху мушкарци, док су женске биле заузете посматрањем свпх подробности свештенодејства, које их увек тако дира. У кругу најближем до невесте, беху две њене сестре: Доли и најстарија сестра, мирна лепотица Љвова, која је допутовала из иностранства. — Што ли је то Мари у лила, као да је у црнини на свадби, — говорила је Корсунскаја. — За њену боју лица једини спас... — одговори Друбецкаја. — За чјдо ми је што су у вече правили свадбу. То је трговачки... — Лепше је. Ја сам се такође венчала у вече, — одговори Корсунскаја и уздахну, сетивши се како је љупка била тога дана, како је комично био заљубљен њен муж, и како је сад све друкчије. — Кажу да се онај, који буде више од десет пута девер, неће никако оженити; ја хтедох да будем десети и да се на