Delo

АНА КАРЕЊИНА 77 тај начин осигурам, али место беше већ заузето, — говораше гроф Сињавин лепушкастој кнегињици Чарској, која се надаше на њега. Чарскаја му одговори само осмејком. Она гледаше у Китинку, мислећи о томе, како ће и кад ће она стајати с грофом Сињавином овако као Кити, и како ће га онда потсетпти на садашњу шалу. Шчербацки говораше старој дворкињи Николајевој да је намеран да метне венац на шињон Котинкин да бп била срећна. — Није требало метати шињон — одговори Николајева, која давно беше решила да свадба буде врло проста, ако се стари удовац, кога она ловљаше, ожени њоме. — Ја не волим овај фаст. Сергије Иванович говорио је с Даријом Дмнтријевном, уверавајући је у шали, да се обичај путовања после свадбе све впше распростире зато, што се младенци увек у неколико стиде. — Ваш брат се може поноспти. Како је необично лупка. Ја мислим да му ви завидите? — Ја сам то већ преживео, Даријо Дмитријевна, — одговори он, и његово лице изненадно доби жалостан и озбиљан израз. Степан Аркадијевич причаше својој свастици о бракоразводном каламбуру. — Треба поправити венац, — одговори она, не слушајући га. — Како ми је жао што је тако поружњела, — говораше Љвовој грофица Нордстон. — Па ипак он не вреди ни за њезин прст. Зар не? — Не, он ми се јако допада. Не зато што је он мој будући beau frere, — одговори Љвова. — И како се он лепо држн! А то је тако тешко... нмати лепо држање у овом положају, не битп смешан. А он није смешан, није натегнут, види се да је ганут. — Изгледа да сте се надали томе? — По готову. Она га је увек волела. — Е, да видимо, ко ће од њих нрви стати на ћилим. Ја сам то саветовала Китинки. — Све једно, — одговори Љвова, — све смо ми покорне жене, таква нам је сорта. — А ја сам баш нарочито прва стала. А вп, Доли?