Delo

Т II Ц II Ј А Н 53 у друштву себи равних онако, као што Тицијан са краљевима Европе комуницираше као са себи равнима. Тицијан ужива глас једнога од највећих колориста свих времена. Постоји скаска, да је он још као дете на зиду родитељске кућа соком од цвећа насликао једну слику и дражју боје на њој задивио све своје сроднике и познапике. Што је за Рафаела ток лепих и складних линија, то је за Тицијана свеза, контраст и склад леппх боја. У начину сликања Тицијан је у току свога дугога живота употребио више метода. До тога доба сликало се по начину фландриске школе. Бело позађе од креде имало је да сликама даде више сјајности. Боје су се слагале у танкоме слоју. Тако је и Тицијан у почетку сликао. Ну већ и у својпм ирвим радовпма примењује он своју нову технику боја. За боје на гласовитој слици Небеске и земаљске љубави вели се, да су сличпе цвећу, које ниче на бујици лаве. Ленбах, који је за познату Шакову галерију у Минхену онако срећно копирао ову слику, вели, да му је било немогућно, да тачно упозна деликатну и компликовану технику Тицијанову а још мање да је иримени. Слике из последњих година Тицијанова живота представљају, кад се изблиза посматрају, читав хаос од мрља боје и неједнаких потеза кичице. Издалека посматране оне представљају оригнналан склад боја. Ту се све стопило у једну рељефну појаву. Оно, што је изгледало као капрпс, показује се као резултат уметничке срачуњености. Вазари пише о овоме: „Метода, које се Тпцијан у својим последњим сликама држао, била је сасвим друга, него његова техника у младићским му радовима. Раније слике његове изведене су са великом тачношћу и невероватном финоћом, да се могу посматрати и изблиза и издалека, последње се показују са немарним потезима кичице и са мрљама тако, да у близини пзгледају без форме а у даљини савршене... Овај начин сликања генијалан је, леп и достојан дивљења, јер даје слици живота...“ Тнцијан је имао обичај, да неизглачану основу од креде превуче једном веома танком глазурОхМ јасно црвеном. Тек на овакву основу стављао је он боје. На тај начин код њега топли тонови дејствују одоздо као крв испод коже. Године 1575. појави се куга у Венецији. Ма да венецијанска влада предузе све мере, да спречи напредовање заразе, ипак она следеће године покоси тако велики број жртава, као никада дотле. Око педесет хиљада људи беше пало под њеном