Delo

ПАРЧАД ОД ВАЗЕ Једног сивог дана уморног и тмалог срели смо се... Дан је плео као паук мреже изнад града и дрвећа голог, притајени свуд се осећао јаук једног сивог дана уморног и тмалог... У очима њеним видех у том трену сва Пролећа своја и пусте Оазе, са огромном тугом за тим болну сцену: Младост као парчад од скрхане вазе у очима њеним видех у том трену. Стеван Шумкарац.